BUNAR POHLEPE

Bio jednom jedan kralj koji je postavio pitanje na svom dvoru:

- Koji je to bunar, iz kojeg čovek nakon pada u njega, ne može izaći…?

Niko na dvoru nije mogao da odgovori na postavljeno pitanje. Kralj je zatražio odgovor i od sveštenika, starca koji je važio za jednog od najmudrijih u kraljevstvu. Dao mu je nekoliko dana za odgovor. Sveštenik je tražio odgovor razmišljajući. Onda je krenuo u šetnju šumom i livadama, nadajući se da će mu u prirodi nešto pasti na um. Tražio je odgovor želeći da zadrži reputaciju najmudrijeg i time opravda svoj položaj kod kralja. A pretilo mu je i gubljenje mesta Prvog dvorskog sveštenika…

Tada srete starog pastira, koji ga prepozna i ponizno pozdravi:

- Vi ste dvorski sveštenik, zašto ste tako zabrinuti? Zašto ste toliko tužni?

Gledajući ga sa visine, sveštenik pomisli:”Kako mi ovaj pastir može pomoći…?”

Tako razmišljajući sveštenik krete napred, ali uporni pastir krete za njim.

- Molim vas, recite mi šta vas muči, možda imam rešenje za vašu muku…

Sveštenik ga ponovo pogleda i u njemu vide iskrenu dušu koja želi da mu pomogne. Sede na livadu i poveri se pastiru, Reče mu o kraljevom pitanju kao i to da ako ne nađe odgovor može da izgubi svoj položaj na dvoru, a time i sav imetak koji ima.

Pastir ga je pažljivo saslušao i reče svešteniku:

- Ja imam dragulj sa kojim možete da napravite bilo koju količinu zlata. Tada možete biti bogatiji od bilo kojeg kralja, ali pre nego što vam dam dragulj – ima jedan uslov koji se mora ispuniti: morate postati moj učenik.

Sveštenik, koji ga je do tada netremice slušao, pogleda pa se nasmeja i upita:

- Kako ja, Prvi kraljev sveštenik, da budem učenik jednog pastira…?

- Onda vam ne mogu pomoći. – Reče pastir i okrete se ka svom stadu.

Sveštenik baš nije imao puno izbora. Odgovor na kraljevo pitanje mu nikako nije padao na pamet, a ova mogućnost mu daje bar minimalnu šansu, na kraju niko to njegovo “ponižavanje” ni neće znati.

- U redu, kako da postanem tvoj učenik…?

Pastir se okrete pa reče:

- Prvo moraš popiti ovčje mleko, pa tek onda možeš postati učenik.

Na to se sveštenik pobuni:

- Ne mogu da pijem ovčije mleko, vera mi to ne dozvoljava. Ako popijem ovčje mleko moj intelekt će nestati…

Pastir smireno reče:

- I sami znate da je to glupost. Popijte mleko ili ništa od dogovora.

- U redu, daj mi to mleko.

- Samo da ja otpijem gutljaj, onda možeš piti ostalo. – reče pastir.

- Zar ja Prvi dvorski sveštenik da pijem ostatke iza jednog pastira…?

- Onda možeš da ideš…! - Odsečno mu odgovori pastir.

- U redu, spreman sam da popijem to mleko.

Zatim mu pastir reče:

- Žalio si se, sujeta ti je povređena, sada moraš da popiješ mleko koje je pas polizao a zatim je sipano u ljudsku lobanju. Moraš popiti mleko iz lobanje mrtvaca, tek tada možeš dobiti dragulj. Inače idi svojim putem…”

Prvi dvorski sveštenik je bio šokiran. Posle puno promišljanja ipak reče:

- Teško mi je, ali sam ipak spreman da ispijem i to mleko…

Pastir se nasmeši i reče:

- Došao si do odgovora. Zbog pohlepe da dobiješ dragulj, pristao si na sve što sam tražio od tebe, pristao si i da prekršiš odredbe tvoje vere, da se poniziš… To je u stvari odgovor na kraljevo pitanje: bunar u koji čovek, kada upadne ne može izaći – BUNAR POHLEPE.