RAZMENA DAROVA IZMEĐU DRŽAVNIKA
I sam znaš, ako imaš prijatelja
u kog veruješ,
i ako želiš da obezbediš povoljan ishod,
treba da stopiš svoju dušu s njegovom
i da razmenjuješ poklone
i da ga često posećuješ.
(Havamala, strofa 44)
Darovani predmeti imaju moć. Josip Broz Tito bio je među istaknutim državnicima proteklog veka. Njegovi savremenici su mu uručili mnoga priznanja i poklonili vredna umetnička dela, ne samo iz oblasti arheologije. Darovanje dela sopstvene nacionalne baštine, kao gest najdubljeg poštovanja prema vodećim ličnostima sveta, zapravo je na simboličan način, poklon celom svetu. Ono samo na prvi pogled znači otuđivanje, jer je brisanje granica nacionalne kulture u stvari druga reč za civilizacijsko pravo na zajednički indentitet i istoriju. Koliko je primereno trajno otuđivanje vrednih umetničkih starina sopstvene kulturne baštine u vidu DARA, jeste pitanje na koje ćemo pokušati da damo odgovor razmotrivši istovremeno i uzvratne darove na istom, visokom državnom nivou.
Čini se da je ljudski rod započeo svoju istoriju jednim, na prvi pogled, apsurdnim darom. Prema grčkoj mitologiji, prva žena – Pandora, ili Sve-dajuća - stvorena je od Zevsa kao dar, iz želje za osvetom. Zlo koje je ovaj dar doneo čovečanstvu dobro je poznato, mada nije sasvim jasno čija je radoznalost - ženska ili muška - otvorila vrč u kojem su bila zatvorena sva zla, odnosno dobra ovog sveta. Jer, prema jednoj, verovatno ranijoj verziji mita - u priči o Demofontu i Filidi - muškarac je taj koji je otvorio kovčežić.
Takvo dvojstvo dara. Ili darivanja, javlja se i u drugim mitovima. Zlatna ogrlica i haljina, koju su bogovi kao venčani dar poklonili Harmoniji, bili su kobni za sve koji su ih posedovali; nevestinski venac i svečana haljina, dar Medeje, ubija njenu suparnicu Glauku; Trojanski konj, takođe poklon, dovodi do propasti Troje.
Navedena svojstva dara potvrđena su etnološkim istraživanjima Marsela Mosa koji u svom Ogled o daru, ispitujući, između ostalog, etimologiju reči dar u starim jezicima (starogrčkom, latinskom i nekim starim germanskim jezicima), nailazi na dvojako značenje te reči, sa jedne strane ona označava poklon, a sa druge znači – otrov. Same stvari su, prema istom istraživanju, na početku imale dušu i nisu bile mrtva bića kakve su, po pravnoj definiciji, od vremena Justinijana do danas.
Vremenom izmenjen pogled na stvari nije uticao na to da se promeni običaj uzajamnog darivanja. Pokloni su, može biti, izgubili moć da budu kobni tj. da ubijaju ili ranjavaju – ili to po našem znanju, čine veoma retko. U najgorem slučaju njihovo dejstvo može biti neprijatno, kao što je to bilo sa dijamantima koje je bivši predsednik Francuske Žiskar D Esten dobio od afričkog diktatora Bokase. Taj poklon je doprineo njegovom porazu na izborima 1981. godine.
Darivanja i darovi o kojima ćemo ovde govoriti ne spadaju u kategoriju običnih. To su darivanja na najvišem svetskom nivou, pokloni predati Josipu Brozu kao predsedniku države i kao takvi, oficijelno registrovani i čuvani. Darove koji su svrstani u kategoriju arheoloških starina – jednu od najvrednijih zbirki Muzeja – pratila su uzdarja, te smo, podstaknuti suštinskom dvostranošću darivanja istražili podatke o uzdarjima, odnosno, o predmetima kojima je Josip Broz, kao predsednik države, odgovarao na dar.
Istinski inicijatori ovog povoda su brojni posetioci nekadašnjeg Memorijalnog centra “Josip Broz Tito”- muzeološki svakako jedinstvenog fenomena u svetu – posvećenog jednoj ličnosti i jednom vremenu. Kada su, počev, od 1982. godine, kroz stalne postavke i tematske izložbe Memorijalnog centra sukcesivno postojali dostupni javnosti fondovi (sastavljeni, između ostalog , i od poklona koje je Tito dobijao prilikom susreta sa istaknutim državnicima i političarima druge polovine XX veka), nudilo se, uistinu, samo p o l a odgovora na pitanja znatiželjnih. Kao uostalom i u sličnim postavkama kulturnoistorijskih muzeja sveta, tu je bila izložena – rekao bi muzeolog Mark Maure pristojna i bezbedna verzija istorije. Nedostajao je d r u g i d e o odgovora – dokumentacija o uzdarju – predmet koji je budio sve više interesovanja.
Premda je ovo spontano i često postavljano pitanje prihvaćeno kao povod našeg istraživanja, zatečena situacija i podaci kojima smo raspolagali nisu omogućavali uvid u obostranu razmenu poklona: tadašnja dnevna štampa, kao mogući izvor informacija, nije pominjala uzdarja; arhiv i fototeka Josipa Broza su, na prvi pogled, samo delimično upućivali na tražene podatke, a zdanje u kome se nalazila relevantna dokumentacija postradalo je tokom NATO bombardovanja Beograda, 1999. godine.
Pa ipak, na naše veliko zadovoljstvo, tokom 2002. godine – prilikom tada već višegodišnjeg rada na saniranju počinjene štete – pronađena je uredna dokumentacija o poklonima Josipa Broza stranim državnicima u periodu od 1953. godine, odnosno od osnivanja Kabineta predsednika Republike, pa sve do Titove smrti, 1980. godine, u obliku kartoteke, vođene po zemljama i po ličnostima. Na ukupno 4397 kartona nalaze se podaci o darovanim osobama iz 106 zemalja sveta, sa ubeleženim datumom posete i sumarnim opisom datih poklona. Broj poklona je, naravno, znatno veći od broja obdarenih, budući da se sa mnogim ličnostima Tito susreo više puta, pa su samim tim i darivani sa više različitih poklona.
Podaci o poklonima iz ranijeg razdoblja (od 1943. do 1953. godine), tj. funkcionisanja Kancelarije maršala Jugoslavije – na žalost nedostaju, uz mogućnost da evidencija nije ni vođena na način opisan u periodu Kabineta. Iako Josip Broz Tito od 1948. do 1952. godine nije napuštao zemlju, pokloni iz tog perioda – primani i davani – svakako bi bili zanimljivi za naše istraživanje.
Pažljivim pregledom podataka iz kartoteke pokazalo se da je repertoar inače brojnih poklona koje je Tito davao iznenađujuće uzan - slike i skulpture naših savremenih autora, savremeno lovačko naoružanje, predmeti od zlata i srebra – nakit, tabakere, kutije za cigarete – kao i raznovrsni kristalni predmeti. U manjem broju pojavljuju se pirotski ćilimi, narodne nošnje, idriška i paška čipka, muzički i TV uređaji, često uz potpisanu fotografiju darodavaca u srebrnom ramu.
Obrađeni su, dakle, ne samo podaci o predmetima primljenim na poklon – vrednim arheološkim eksonatima svetske baštine, već i o predmetima koji su darivani od strane Tita najistaknutijim ličnostima sveta.
Skulpture U periodu od 1953-1979. godine stranim državnicima poklonjeno je ukupno 258 skulptura, radova poznatih jugoslovenskih vajara: Ivana Meštrovića, Sretena Stojanovića, Petra Palavičinija, Tome Rosandića, Rista Stijovića, Frana Kršinića, Antuna Augustinčića, Vanje Raduša, Save Sandića, Jovana Soldatovića, Borisa Kalina, Zdenka Kalina, Ota Loga, i drugih. Najviše poklonjenih skulptura su radovi F. Kršinića ( 110 komada) i A. Augustinčića (36 komada).
Slike i grafike Poklonjena je 161 slika savremenih jugoslovenskih slikara, kao i šest neindentifikovanih mapa sa grafikama. Autori poklonjenih slika su: Paja Jovanović, Petar Lubarda, Milan Konjović, Stojan Aralica, Beta Vukanović, Marko Čelebonović, Nikola Graovac, Peđa Milosavljević, Ismet Mujezinović, Jovan Bijelić, Vlaho Bukovac, Ivan Radović, Ljubica Sokić, Milo Milunović, Boža Prodanović i drugi. Status reprezentativnih i omiljenih nesumnjivo su imali Nikola Graovac i Peđa Milosavljević, koji su autori skoro polovine ukupnog broja poklonjenih slika (po 36 dela). Autentične celine U dokumentaciji se kao jedan od poklona pominje i autentična ikona iz XVI veka, Bogorodica sa Hristom i arhanđelima, darovana etiopskoj carici avgusta 1959. godine.
ARHEOLOŠKA ZBIRKA MUZEJA ISTORIJE JUGOSLAVIJE Iako je u poređenju sa drugim zbirkama Muzeja brojčano najmanja, arheološka zbirka je značajna zbog činjenice da pojedinačni predmeti koji joj pripadaju imaju veliku kulturnoistorijsku vrednost kao deo nacionalnih baština područja u kojima su pronađeni. Eksponati ove zbirke, nastali kao proizvod visokih kultura starog Egipta, Grčke, helenističkog sveta, Rima, Ilira, pretkolumbovske Amerike, Persije i starih indoazijskih naroda, datirani su od trećeg milenijuma pre naše ere pa do XII veka naše ere.
Neuobičajeno u muzeološkom smislu, ali primereno zadatoj temi, arheološku zbirku, odnosno eksponate ovog puta smo podelili na grupe i podgrupe koje ukazuju na odnos darodavaca prema sopstvenom kulturnoistorijskom blagu.
GRUPA I
PREDMETI IZ PERIODA SUMERSKE CIVILIZACIJE DO RAZDOBLJA ROMANIKE NEREGISTROVANI U OFICIJELNIM ZBIRKAMA I MUZEJIMA
KO IMA PRAVO SAVRŠENO I NEOGRANIČENO SA SVOJIM STVARIMA RASPOLAGATI, ONAJ SAMO POKLONE MOŽE ČINITI
(Svi citati u okviru naslovnih grupa su iz Srpskog građanskog zakonika 1844.g. , Glava XVIII ( O poklonima ))
U Atini 2. juna 1954. godine, na intimnom ručku koji su grčki kralj Pavle i kraljica Frederika priredili u čast svog gosta, predsednika Federativne narodne republike Jugoslavije, Josipu Brozu Titu je, između ostalog, kao glavni poklon uručen bronzani šlem s kraja VII – početka VI veka pre n.e. (sl. 1)
Pomenuli smo da su sredstva javnog informisanja retko izveštavala o poklonima koje je Tito na svojim brojnim putovanjima primao, a gotovo nikada – izuzimajući oficijelnu razmenu odlikovanja – o darovima kojima je on uzvraćao svojim gostima ili domaćinima.Tako smo tek nakon pola veka saznali podatak da je Tito tom prilikom grčkom kraljevskom paru poklonio par konja lipicanera sa celokupnom opremom. ( sl. 2)
Prvobitna namena ovog šlema tzv. Korintskog tipa takođe je bila poklon. Naime, iako je šlem bio izrađen u punoj ratničkoj formi on zbog svojih malih dimenzija ( visina 20 cm.) nije mogao služiti svojoj pravoj nameni. Zato se pretpostavlja da je šlem bio izrađen kao zavetni dar nekom od antičkih svetilišta, što je inače bio običaj raširen u arhajskom i klasičnom razdoblju Grčke. S obzirom na to da su zavetni ratnički šlemovi redovno bili onesposobljavani za eventualnu buduću praktičnu upotrebu, darodavac ga je, znajući za princip svetilišta, izradio u smanjenom obliku, čime je izbegao kasnije namerno deformisanje. Primarna namena pojedinih drugih eksponata na izložbi takođe je bila u funkciji poklona. Tri vaze iz kompleksa grobnice faraona Džosera imale su konsekrativnu namenu, a fragment pilastra iz Kambodže, glava Bude iz Avganistana kao i statue boga Ozirisa i boginje Venere činili su deo verskih objekata čije se funkcije samim tim podrazumevaju.
Prilikom posete Josipa Broza, 3. juna, predsednik grčke vlade, maršal Aleksandar Papagos, poklonio je Titu antičku figurinu od terakote sa kraja IV veka pre n.e., pod nazivom Igračica iz Tanagre. ( sl. 3 ). Po redu darovanja bili su to prvi eksponati arheološke zbirke – kolekcije nekadašnjeg Memorijalnog centra “Josip Broz Tito”.
Zauzvrat, Papagos je od Josipa Broza dobio skulpturu u bronzi Dečak sa ribom, rad Antuna Augustinčića.
Izrada figurina od terakote uz pomoć kalupa u antičkoj Grčkoj svoj procvat doživljava u vreme ranog helenizma (330.-200.godine p.n.e.), kada u ovoj oblasti dominira tzv. Tanagra-stil koji je dobio naziv po statuetama pronađenim u nekropolama beotskog gradića Tanagre. Najčešće su to bile predstave devojaka (grčki: kora – devojaka ) po čemu je i veština izrađivanja statueta dobila naziv koroplastika. Brojne figurine sa predstavama mladih žena u trenucima zabave, igre ili odmora, u stojećim ili sedećem stavu, obučenih u duge, bogato drapirane hitone i himatione, pružaju nam mnogo podataka o modi tog vremena, načinu odevanja, tipovima frizura i nakita. Ove figurine su jedan od glavnih pokazatelja stila i razvoja grčke skulpture u periodu ranog helenizma. Veliki uticaj na koroplaste ovog perioda imali su autori monumentalne skulpture, pre svega Praksitel i njegovi sinovi.
Grčki kraljevski par na poziv predsednika Tita dolazi u posetu Jugoslaviji, septembra 1955. godine. Razmena poklona obavljena je na intimnoj večeri u Belom dvoru u Beogradu. Grčki kralj je tom prilikom Titu poklonio replike u zlatu čuvenih pehara iz Vafia u Lakoniji. ( sl. 4 i 4a )
Nastaviće se...