KAKO JE BEOGRAD POSTAO METROPOLA

Pre 50 godina, tačnije 04. decembra 1970. godine u jednom danu Beograd je dobio pregršt infrastrukturnih objekata koji su ga pretvorili u srpsku, jugoslovensku i balkansku metropolu. Bio je petak i čitav Beograd se sjatio na nekoliko ključnih mesta u gradu da pozdravi predsednika Tita i gradonačelnika Branka Pešića koji su otvorili “čudo izgradnje”.

Toga dana su otvoreni:

• Auto put kroz Beograd od benzinske pumpe “ZMAJ” do Autokomande u punoj širini od 28 m sa po tri trake sa svake strane. Takav profil autoputa do tada nije postojao u Jugoslaviji;

• Most preko Save nazvan GAZELA, dužine 332 m sa po 3 vozne trake sa svake strane i po jedna pešačka staza sa svake strane;

• Saobraćajna petlja MOSTAR koja se sastojala od ukrštanja saobraćaja na tri nivoa iz 6 pravca i sa 6 podzemnih prolaza ;

• Saobraćajna raskrsnica AUTOKOMANDA;

• TERAZIJSKI TUNEL dužine 250 m, koji je omogućio najkraće povezivanje istočnog i zapadnog dela grada;

• Pešački prolaz u Nušićevoj ulici sa prvim dragstorom u gradu i

• Pešački prolaz na Terazijama kod bivše robne kuće BEOGRAD. 

Ovoliko važnih, skupih i komplikovanih saobraćajnica odjednom nisu mogli da izgrade mnogo veći i bogatiji gradovi u Evropi toga vremena. Tito je u pratnji supruge Jovanke, zajedno sa gradonačelnikom Brankom Pešićem i njegovim saradnicima koji su bili najzaslužniji za ovakav uspešni poduhvat, obišao sve objekte i svi  su iskreno bili zadivljeni ovakvom izgradnjom. Hiljade građana, sa gostima i domaćinima, podelilo je radost što je Beograd dobio ovako vredne i korisne objekte.

Glavna ličnost je svakako bio gradonačelnik Branko Pešić.

Ko je bio Branko Pešić i zašto je i posle 35 godina ostao legendarni gradonačelnik?

Mnogo je različitih likova prošlo kroz istoriju glavnog grada u zadnjih pola veka, ali malo je njih koji su kod skoro svih gradjana ovoga grada dobili tako visoku ocenu: najbolji gradonačelnik.

On je bio predsednik Skupštine Beograda, gradonačelnik, u periodu od 1964. do 1974. U tom razdoblju Beograd je od grada postao metropola u pravom smislu te reči. Mnogi taj period razvoja i izgradnje glavnog grada Jugoslavije nazivaju zlatnim periodom. Da ništa drugo nije napravljeno u gradu za njegovo vreme, saslužio bi taj naziv – najbolji gradonačelnik. Medjutim, u njegovo vreme je izgradjeno još mnogo toga. Na primer, skoro svaka opština je dobila sportski centar (Pinki, Banjica, Pionir, Olimp, Vračar, 25 maj, Hala sportova na Novom Beogradu i drugi). Posle 15 godina čekanja završen je hotel JUGOSLAVIJA, izgradjena je “BEOGRAĐANKA” kao i Muzej savremene umetnosti. U njegovo vreme osnovan je Studio B, kao prvi i jedini gradski radio. Manifestacije: BITEF, FEST, BEMUS. 

Grad Beograd je u periodu od 9 godina, kada je Branko Pešić bio gradonačelnik, narastao od 680.000 na 920.000 stanovnika. Zato je u Beogradu izgradjeno 86.000 stanova i 66 osnovnih i srednjih škola.

Eto zašto su ga još zvali i Perikle iz Zemuna...

Šta je još bio Branko Pešić? Bio je revolucionar, bio je borac, bio je političar, bio je organizator, bio je graditelj i najvažnije, bio je zaštitnik Beograda. Teško je pohvatati sve njegove aktivnosti i angažovanja. Pokušaću ukratko da nabrojim neke od njih.

Branko Pešić rođen je 1. oktobra 1922. godine. Osnovnu školu i gimnaziju je pohadjao u Zemunu, studirao je pravo na Beogradskom univerzitetu. Onda je došao rat. Pešić je učestvovao u Narodno oslobodilačkoj borbi od 1941. godine. Učestvovao je u bici na Sutjesci, a bio je teško ranjen u borbi za Bjeljinu. Učestvovao je u borbama za oslobodjenje Beograda i Zemuna. Kada je krenuo u partizane, majka ga je zamolila da mladjeg brata nikako ne vodi sa sobom. Branko je taj zahtev ispunio sve do oslobodjenja Beograda. Kada su partizanske jedinice uz pomoć Sovjetske vojske ušle u Beograd i nastavile da gone neprijatelja u pravcu zapada, Brankov mladji brat se, u euforiji koja je nastala zbog pobede, priključio partizanskim jedinicama. Nažalost, poginuo je u borbama na Sremskom frontu. Branko to nikada nije mogao da preboli.

Posle rata, Branko završava Višu političku školu i obavlja razne državno–političke dužnosti. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima je Orden junaka socijalističkog rada. Od 1965. do 1974. bio je predsednik Skupštine grada Beograda. Posle 9 godina, kao prvi čovek grada, Pešić je bio podpredsednik Skupštine SFRJ do 1978., a do 1982. je bio podpredsednik Predsedništva SR Srbije. Od 1982. do 1984. nalazio se na mestu predsednika Skupštine SR Srbije.

Umro je u Zemunu 1986. godine ne dočekavši penziju. Sahranjen je u porodičnoj grobnici na Zemunskom groblju. Iza sebe je ostavio dve ćerke, Branislavu i Sofiju i sina Lazara. Za sve što je učinio za Beograd, beogradjani su mu se veoma skromno odužili. Jedna osnovna škola i jedna ulica u Zemunu nose njegovo ime. Medjutim, u srcima mnogih je ostao kao najomiljeniji i najuspešniji gradonačelnik Beograda, kao naš čika Branko.