LJUBAV I GREH

Osho

Ako je telo zaprljano nečistoćom

vodom se može oprati.

Ako se odeća isprlja i zagadi,

sapun i voda je mogu oprati.

Čak i ako je um ispunjen zlobom

Ljubav prema Njegovom imenu može nas obojiti Njegovom bojom – bojom ljubavi.

Ne postoji značajnija reč sa više smisla od reči ljubav. Posle imena Boga, ljubav je sledeća najznačajnija reč, zato pokušajmo to da shvatimo.

Svi znamo tu reč. Mogli bismo reći da svi znamo šta je ljubav. Šta je to tako posebno šta je čini toliko važnom? Čini nam se da je ta reč odavno poznata, ali samo poznavanje reči nije dovoljno. Naučili smo reči iz jezičkog rečnika, ali ne iz rečnika postojanja. Rečnik daje mnogobrojna značenja, ali ljubav nema nikakve veze sa bilo kojim od njih.

​Kad se ljubav pojavi u našoj knjizi postojanja, iskustvo postojanja puni reč životom – koja je toliko različita od beživotnih reči u knjizi. Vatra, na primer, opisana je u rečniku kao nešto što gori, međutim taj oganj nas neće opeći, isto kao što i voda iz rečnika, ne može ugasiti našu žeđ. Ako na sličan način pokušamo da razumemo ljubav, naši grehovi nikada neće biti oprani.

Ljubav je vatra. Zlato se pročišćava tako što se propušta kroz vatru u kojoj izgori sve osim zlata – ostane samo ono što je najvrednije. Isto tako, kada prođemo kroz vatru ljubavi, sve što je bezvredno i beskorisno u nama izgori. Svi grehovi izgore, samo ostaje naša suština, samo ono što vredi u nama. Mi se prečišćavamo, postajemo najviša vrlina.

Zato je neophodno shvatiti smisao ljubavi. Pre svega, treba jasno shvatiti razliku između ljubavi i greha, samo tada možemo ukloniti greh. Možda nismo prepoznali odnos između ova dva pojma koji su duboko ukorenjeni u nama. Greh je moguć samo kada nema ljubavi. Grehovi se rađaju u odsustvu ljubavi. Ako postoji ljubav – greh je nemoguć.

Mahavir to zove "nenasiljem". Nenasilje znači ljubav. Buda – “milosrđem". Milosrđe znači ljubav. A Isusove reči su direktne i jasne: "Bog je ljubav."

Neko je pitao svetog Augustina: "Šta je suština religije? Molim te, reci mi što brže možeš. Kako da se izbavim od greha? Grehova je tako mnogo, a život je tako kratak!"

Smisao pitanja je: pošto je život kratak, a grehova je mnogo, kako može da se izbavi jednog po jednog greha u toku jednog života? Drugim rečima molio je da mu se da ključ koji otvara sve brave.

Možemo ukrasti samo ako ne osećamo ljubav prema osobi za čijom imovinom žudimo. Možemo ubiti samo ako ne osećamo ljubav prema osobi koju ubijamo. Možemo varati, možemo obmanjivati, možemo činiti sve druge grehove – samo kad u nama nema ljubavi. Grehovi se rađaju samo u odsustvu ljubavi. Baš kao što neosvetljena kuća privlači lopove, pljačkaše, zmije i škorpije – i paukovi pletu mreže u njoj, i šišmiši od nje prave svoj dom – a čim se osvetli kuća, svi oni se daju u beg.

Ljubav je svetlost. Ako se u našem životu nikada se nije upalilo svetlo ljubavi – tu su koreni greha. Greh nema nikakvu pozitivnu energiju. Greh to je negativ, to je odustvo. Možemo počiniti greh, samo kada je odsutno ono što treba da bude prisutno u nama.

Spoznajmo prostu stvar: ljutimo se iako nas sve religiozne knjige upućuju da se ne ljutimo. No, ako naša životna energija ne teče prema ljubavi, šta drugo možemo učiniti osim da budemo ljuti? Ne preostaje nam ništa osim da se ljutimo, jer je ljutnja – ako proniknemo u njenu suštinu – ista ta ljubav koja je izgubila ispravan smer. To je ista energija, koja nije sposobna da postane cvet, umesto toga preobražava se u trn. Ljubav je stvaranje. Ako nema stvaranja u našem životu, naša životna energija postaje rušilačka.

Razlika između sveca i grešnika je samo u tome što je životna energija jednog stvaralačka, a drugog rušilačka. Ko god stvara nikad ne može stvarati zlo. A onaj ko ne stvara ništa, nikad ne može biti svetac, ma koliko da obmanjuje sebe.

Unutrašnja energija mora nekako da se koristi, zato što energija ne sme da se zaustavlja, ona mora da teče potocima. Ovladavajući sposobnošću da volimo mi otkrivamo nove kanale za našu energiju, usmerenu prema ljubavi. Ako nema ljubavi u nama, koji će izlaz naći naša životna energija? Ona može samo da ruši i uništava. Vrlina je životna energija, pozitivno usmerena; kao što je greh ista ta energija negativno usmerena.

Ljudi koji kažu da u njima ima tako mnogo gneva, šta da rade? Savetujmo ih da prestanu da misle o svom gnevu. Što više mislimo o gnevu to ga sa više energije snadbevamo. Energija uvek teče u smeru naših misli. Misli su njeni kanali.

Baš kao što kanali usmeravaju vodu iz rezervoara ka poljima, misli su kanali za životnu energiju. Gde god je usmerena naša pažnja, tamo teče naš život. Ako je naša pažnja usmerena u pogrešnom smeru, naša energija teče u pogrešnom smeru. Ako se usmeri prema ispravnom smeru, naš život teče u pravom smeru, a pravi smer je ljubav.

Nanak kaže, onog dana kad se naša ljubav usmeri ka Njegovom imenu, bićemo obojeni njegovom bojom; bićemo čisti. Ne samo da će naši prošli grehovi biti uklonjeni već će isčeznuti mogućnost grehova u budućnosti, bićemo oprani i očišćeni pre nego što se zaprljamo. Naše kupanje i čišćenje će proizilaziti svakog trenutka.

Doživimo ovo osećanje u prisustvu pravednika – kao osećaj svežine jutarnje rose, kao da je upravo izišao iz kade. Razlog je prost: prisustvo ljubavi ne dopušta da se na njemu nakupi prljavština. Ljubav neprestano spira svu nečistoću – još pre nego što je ona dotakne.

Dakle, glavna stvar u pogledu ljubavi – ne pretvarajmo svoju životnu energiju u rušilačku. Rušenje je greh kada je samo sebi cilj. Postoji i drugi oblik rušenja: čovek ruši kuću da bi izgradio novu. Ovo nije uništavanje nego deo izgradnje. Kada rušimo zbog rušenja, to biva greh.

Ako imamo malo dete kojeg puno volimo, ponekad ga udarimo – mi ga volimo ali smo ga istukli za njegovo dobro, u cilju vaspitanja. Možemo ga udarimo jer se brinemo o njemu. Da ne brinemo, ne bi nas bilo briga šta god da ono radi; bilo bi nam svejedno. Ali mi ga volimo toliko da mu ne dopuštamo da radi šta mu je volja. Nećemo mu dati da prilazi vatri; još ćemo ga udariti ako ne sluša. Ovo udaranje nije greh, ono je usmereno na stvaranje. Zato što želimo da ono izraste u dostojnog čoveka.

Kada udarimo protivnika, to je ista ta ruka; udarac je isti, energija je ista. Kada je u nama osećaj neprijateljstva, i ako tada udaramo da bi uništili a ne da bi stvorili, to biva greh!

Postupak sam po sebi nije greh. Kada nas pokreće pozitivno, stvaralačko osećanje, nijedan postupak nije greh; ali ako nama upravlja rušilačko osećanje, isti postupak preobražava se u greh.