MAČKE I ŠESTO ČULO

Za mačku se može reći da je imala jednu veoma burnu istoriju razvoja odnosa sa čovekom – od obožavanja do upornog proganjanja. U tom odnosu mačka je ostala svoja, dok se čovek menjao i evoluirao od primitivizma do razumevanja sveta oko sebe, pa i do razumevanja životinjskog sveta na jedan potpuno nov način. U tom razvoju čovek je često grešio i davao pogrešna značenja svom okruženju pogotovu za pojave koje nije mogao da razume.

Od vremena obožanja u civilazaciji starog Egipta, gde je mačka bila sveta životinja, pa preko stare Indijske civilazicije gde su arheolozi našli tragove šapica u blatnim ciglama kuća što direktno dokazuje da je mačka bila kućna životinja, pa preko srednjeg veka gde je nepravedno bila optužena da ima veze sa đavolom, došlo se do današnjih dana kada je mačka postala potpuno ravnopravna kao kućni ljubimac. Najstariji kostur mačke je pronađen u jednom grobu na Kipru i smatra se da je to prvi sahranjeni kućni ljubimac. Starost groba je procenjena od strane arheologa na 9500 godina.

Zanimljivo je da se uvek smatralo da mačka poseduje nešto što je vanvremensko, onostrano ili misteriozno. Ono što je sigurno i naučno dokazano ukazuje da mačke pre svega imaju fascinantna čula data prirodom. Pre svega imaju izvandredno čulo mirisa koje je i do četrdeset puta jače nego kod ljudi. Mačka takođe poseduje i deo aromatničnog prepoznavanja ili kako se naziva sekundrani nos koji se nalazi na tvrdom nepcu u ustima i nazalnim delom je povezan sa nosnim ćelijama. Ovaj super nos poseduje jedino mačka. Ovako dizajnirano čulo mirisa, udrženo sa mogućnošću noćnog vida, čini mačku savršenom mašinom za osmtranje prostora i za lov.

Ne treba zaboraviti ni njeno čulo sluha koje je takođe jedno od nasvršenijih u prirodi sa mogućnošću regisrovanja mnogih frekvencija koje ne čuju ni ljudi niti druge životinje. Mogućnost nezavisnog pokretanja ušnih školjki, koje služe kao mali radari, pomaže mačkama da sa velikom preciznošću lociraju izvor zvuka koji ih zanima.

Verovatno je ova mačija oprema i odgovorna za mogućnost „prekognicije“ ili predviđanja dolazećih događa. Samim tim što postoji mogućnost da čuje ono što mi ne čujemo upuće je na to da će ranije čuti automobil svoga gazde koji dolazi kući i da će se došunjati do vrata u išćekivanju. Naravno da će ovo ponašanje nama biti čudno, jer mi nismo ništa čuli i da će za nas biti iznenađenje kada se odeređena osoba pojavi na vratima. Mnogo je ljudi takođe primetilo veliku uznemirenost mačaka pre pojave zemljotresa. I ovde je objašnjenje lako, jer su one mnogo ranije ostetile fino podrhtavanje tla pre nego što smo mi to mogli da osetimo. Možda čak i pre seimičkih instrumenata. Jedan od najinteresantnijih primera je priča porodice iz Kalifornije koje je mačka besomučno jurila i faktički izbacila iz kuće. Vlasnici su pomislili da se mačkom nešto strašno događa ili da je možda obolela od besnila. Međutim nekoliko trenutaka nakon što su bili „isterani“ napolje odjeknula je eksplozija koja je uništila celu kuću. Kasnije se utvdilo da je na jednom mestu cureo gas i da je to bio signal (zvuk, miris) koji je uznemirio mačku. Možda ipak ostaje tajna kako je mačka znala šta će se dogoditi ili je to verovatno bio instikt da spasi svoje ukućane, jer je pretpostavila da su izloženi opasnosti i da se nešto neobično i nesvakodnevno dešava.

Ipak, ne postoji naučni dokaz da mačke poseduju šesto čulo. Postoje mnogobrojni primeri naizgled čudnih reakcija mačaka na okolinu i na ljude. Mnogi vlasnici svedoče da su mačke promenile ponašanje kada su oni oboleli od raka ili kada su žene ostajale u drugom stanju. Tako je postojalo verovanje da mačke znaju kada će ko umreti i da nad samrtnom posteljom stoje iznad glave osobe koje umire. I to je realitvno lako objasniti promenama u hemiji i mirisu tela koje verovatno i jedino mačke mogu da osete. Kako su pacijenti bivali bolje tako su i mačke polako menjale ponašenje i vraćale se svojim strarim navikama. Ovo svedoči o tome da mačke veoma lako primećuju naš govor tela i da su sposobne da osete i namanje promene u našem ponašanju ili u promenama u našoj hemijskoj strukturi i metabolizmu.

Ipak, mačke na jedan način jesu čudotvorci. Ako kod njih, kao i nigde u prirodi šesto čulo ne postoji, one ipak stvaraju magiju oko sebe – u odnosima sa svojim ukućanima ili pomažući bolesnima. Mnoge studije pokazuju povoljno delovanje mačijeg društva kod dementnih osoba, kod dece koja boluju od autizma ili u dijagnostici mnogih oboljenja koja menjaju hemijsku strukturu čovečijeg organizma. Tu magiju treba zadržati i podržati i otvoriti se slobodno prema čarobnom svetu mačaka.