Dositej Obradović
1. Srećna je zemlja koja se oko škola složi.
2. Što god vidimo da prosvećeni ljudi tvore na opštu korist, tvorimo i mi koliko možemo.
3. Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi...
4. Nek se ne uzda jedan narod da će do prosvećenog razuma doći ako mu žene u prostoti i varvarstvu ostaju...
5. Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili...
6. Učen i razuman čovek svagda se uči i svagda zna da i dalje malo zna.
7. Moja će knjiga biti za svakoga, koji razumeva naš jezik i ko čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti, i narave poboljšati...
8. Zao čovek traži uzrok da učini zlo, a kad ne može da ga nađe, a on i tako čini što je naumio.
9. Razuman se hrani da živi, a bezuman bi rad živiti samo da se hrani i goji.
10. Blažen je i bogat samo onaj koji za dobro čitavog društva radi i posle sebe lepo ime ostavlja.
11. Svako se lakomi na lepu ružicu, a kako uvene, i ne obazire se na nju, baca je pod noge.
12. Od dobrih ćeš se dobru naučiti: ako li se među zle pomešaš, izgubićeš i ono što imaš uma...
13. Neučen ne može da trpi nauku, jer zna da će, kako nauka dođe, sva vlast koja je na sujeverju osnovana i utvrđena propasti. Mrak beži strmoglavo pred suncem.
14. Karakter čoveka po besedi se poznaje.
15. Vlast i lepe nauke podobne su živome srebru koje čine čudesa u iskusnim rukama, a može učiniti i velika zla u neiskusnim...
16. Blago vami...ako vozljubite mudrost i nauku, zašto ovo su darovi božiji najmnogoceniji...
17. Bogu je najbliži onaj kojim razum upravlja...
18. Ko uči pravila mudrosti samo zato da se nerazumnim smeje i ruga, i da ih osuđava, a ne da sam bolji bude, taj se lud rodio, ludo živi, i ludo će umreti
19. Oni koji nemaju u glavi vrlo često misle da su mudriji nego drugi.
20. Ko mnogo govori obično malo misli i rasuđuje, a i ono što misli sve mu je nepostojano i zamršeno; jezik mu pred pameću trči, niti je kadar dati sebi vremena da rasudi o onom što misli reći.
21. Dostojanstvo razumnog čoveka sastoji se u razumnoj i prosvećenoj vrlini, a ne u slepoj gluposti.
22. Ko Bogu nije zahvalan na daru postojanja, života i razumnosti, pokazuje da je svega toga nedostojan. Ko nikom nije zahvalan na slatkoj ljubavi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a čemu takav život? No, hvala neka je Bogu, ovakvih čudovišta je malo.
23. Zdravi razum i pronicljivo rasuđivanje blagorodan je i prekrasan dar Božiji, o kojem smo dužni dok smo god živi da se staramo i dovodimo ga do savršenstva, i bez njega ne treba ni što misliti niti tvoriti.
24. Prava ljubav ne može biti bez poštovanja, a istinskog poštovanja nema bez vrlina. A vrlina iziskuje zdravi prirodni razum koji, kad se jošte s naukom sjedini, onda sastavlja onaj božanstveni venac koji krasi i uvenčava razumnu dušu.
25. Treba slušati šta i naši neprijatelji o nama govore i gde treba popraviti se.
26. Velikoj duši i od samog neprijatelja istina je draga, a slabi um ni od prijatelja neće da primi
27. Pogreške bližnjih valja zaboravljati, jer smo svi pogreškama podložni, a dobro učinjeno nikada. Nemoj ništa počinjati ni preduzimati, pre nego dovoljno ne rasudiš i dobro ne saznaš kakva će čemu posledica biti. Posledica ne samo ovoga privremenoga i kratkoga vremena života, no i same večnosti. Ne reci ništa čega se možeš zastideti, ne učini ništa zbog čega se možeš pokajati.
28. Ko nejma ni prijatelja ni neprijatelja, taj nejma u sebi ništa valjana.
29. Onde se ljudi najbolje poznadu kad imadu šta među sobom deliti.
30. Oko lukavoga gleda samo na zlo, a dobro ne upaža.
31. Nepostojan čovek upotrebljava svoje prijatelje kao haljine. Nova moda, novo odelo, nova sreća, novi prijatelji.
32. Ko u sebi svoje spokojstvo ne nahodi, mučno će ga gdi dalje naći.
33. Nije dosta imati lepe vrednosti i sposopstva; valja znati dobro s njima upravljati.
34. Valjalo bi da ljudi vesma ljube pravdu; zašto niko nije rad da mu biva nepravda.