NAJSTARIJI RAT

Najstariji rat je neprestani, samogoneći i samobnavljajući sukob izmedju Neba i Zemlje, izmedju Bogova, Polubogova i Ljudi i manifestuje se jednako kako u vidljivoj pojavnosti, tako i u nevidljivoj pojavnosti, kako u astralnom-finotvarnom svetu, tako i u grubotvarnom-dijalektičkom-materijalnom svetu!

Ljudi to percipiraju u predvidljivom paru suprotnosti kao borbu između dobra i zla, kao sukob svetlosti i tame. Tako je bilo od početka sveta i tako će trajati doveka!

A, kako je počelo?!

Stari Grci su imali najljupkiju kosmogoniju, pridajući Bogovima i Herojima sve ljudske osobine, a na ljudima je bilo da svojevoljno odaberu na čijoj će biti strani. U antičkom svetu je izvršena i prva duhovna revolucija i preobražaj sveta, kada je Zaratrusta stvorio novi svetski poredak koji je još uvek na snazi, kada čovek ne samo da može da bira na čijoj će biti strani, već se unapred opredeljuje, od rođenja, da bude na strani dobrog Boga Ahura Mazde (Ormuzda), a ne na strani zlog Boga Ahura Maje (Ahrimana) koji je kosmičko zlo i sa kim hristijanizovano zlo u liku Satane ne može ni da se meri.

Zvanično se za najstariji rat smatra Trojanski rat, ali bez obzira što je više mit nego izvesni događaj iz mikenskog doba, on nije vođen zbog prelepe Jelene, već zbog razmirica među bogovima. Ljudima je pripalo u čast da arbitriraju u tom ratu. Od tada, pre Biblije, uvodi se za našu temu veoma važna sintagma: jabuka razdora. Naime, Ljuta i besna zbog toga što je bogovi nisu pozvali na svadbu ftijskog kralja Peleja i morske boginje Tetide, bacila je među prisutne boginje Atinu, Afroditu i Heru, zlatnu jabuku sa drveta Hesperida. Na jabuci je Erida napisala najlepšoj, a sve tri boginje su krenule da uzmu jabuku, jer je svaka htela imati za sebe. Odmah je nastala svađa, koja je uzrokovala Trojanski rat.

Erida je, sa boginjom ratnog ubijanja Enijom, pratila u svim bitkama boga rata Aresa. Ona je išla ispred njegovih kola i izazivala razdor i svađu među borcima.

Zvuči li vam ovo kao veoma moderna i aktuelna metafora…?

Sa druge strane Hindusi veruju da se ljudska civilizacija duhovno degeneriše tokom Kali Yuge, poslednje faze u razvoju ljudske vrste. Uobičajeni atributi i posledice su duhovni bankrot, bezumni hedonizam, slom cele društvene strukture, pohlepa i materijalizam, neograničeni egoizam, nevolje i bolesti duha i tela. Suptilna bitka između dobra i zla povremeno se vodi još od pradavnih vremena. Opet se vodi u suptilnom svetu od 1999. – 2023.godine. Zatim će uslediti bitka na fizičkoj ravni Zemlje od 2015. do 2023. godine. Nakon toga, svet će proći kroz razdoblje oporavka od bitke na Zemlji i pripremati se za novo doba. Nova era biti će poznata kao Božansko Kraljevstvo i u njemu će čovečanstvo doživeti hiljadu godina mira i Pravičnosti (Dharma – Darma). Vreme u kojem živimo je vrlo značajno, jer će se posledice te bitke osećati u čitavom Univerzumu. Međutim, današnje vreme je isto tako vrlo povoljno za duhovnu praksu i za dostizanje Bogospoznaje (najuzvišenijeg duhovnog stanja).

Antropozofi Rudolfa Štajnera pokušavaju da osvetle ovu večitu borbu dobra i zla iz epicentrale evropske ezoterne misli i tvrde: “Ali tada, u sadašnjem vremenu Zemljinog razvoja, počevši od poslednje trećine devetnaestog veka, ljudskoj duši koja uranja dolazi u pomoć iz duhovnih visina snaga Mihajlova. Ona kod tog vraćanja Zemljinog daha u Zemlju sama napada zmaja Ahrimana.

To su, kao proročki unapred, videli oni koji su već i u starim misterijama duhovno razumeli tok godine. Oni su znali da u njihovo doba još nije došla ta tajna da snaga Mihajlova pomaže ljudskoj duši u času kad uranja. No oni su znali, da će ako se duše ljudi budu uvek iznova rađale, doći ta snaga Mihajlova, da će prilaziti u pomoć dušama zemaljskih ljudi. Tako su oni gledali na tok godine.”

Današnji čovek ništa ne veruje od gore iznetih kosmogonija i teozofija. Niko ga tome nije učio, niko sa izvesnošću ne može da proveri tuđe duhovno i misticno iskustvo, jer i nije lako prenosivo, a ne trpi ni proveru našeg petočulnog saznajnog senzorijuma, koji je baždaren za materijalnu proizvodnju života, a ne za spoznaju duhovnih svetova, gde se odvijaju borbe dobra i zla. I, šta cemo sad?

Ostaje nam da u letu hvatamo fragmente raspolućenog sveta, da lepimo parčiće Neba i Zemlje, i ako nam se posreći, da napravimo mozaik, kopiju života čiji smo deo, ali ga ipak ne razumemo, kao svoje uporište, smisao i percepciju sveta.

Epoha prosvetiteljstva je pokušala da vrati veru i razum u glavne istorijske tokove, ali je uspela samo u hiperbolisanju razuma i potiskivanju intuitivnog osećaja sveta. To razdoblje uzdizanja čoveka dovelo je do brzorastućih naučnih i geografskih otkrića, ali je omogućilo i nastanak novog odnosa među ljudima, kapital odnosa, koji je promovisao i ubrzao nove oblike vlasništva, stvaranja nacionalnih država i nastanak do tada neviđenih oblika pljačke, eksploatacije, ropstva i kolonijalnih imperija, utemeljenih u pohlepi, ratovima i krvi.

Rat je, iz suptilnih sfera borbe dobra i zla, spušten na zemlju i postao najunosniji posao.

Bilo je pokušaja u Evropi da se kanonizuju ili ozakone stari oblici vladavine, monarhije, ali im je stalno izmicala nedorečenost između Vladara na Nebu i Vladara (suverena) na zemlji. Pokušaji reforme Crkve, pokušaji Sen Martena i Karla fon Eckarshausena da se promovišu teokratske monarhije, završio se uništenjem većine monarhija. One koje su preostale danas vladaju svetom! Ideja da izbrani Princ, sa naslednim pravom, treba da bude prvosveštenik i posvećenik u sve drevne i moderne misterije, da bude Poglavar crkve (Duhovnog kraljevstva) sa jedne strane kao Božiji izabranik i izaslanik i da mu sledstveno tome pripada apsolutna svetovna vlast, nad ljudima i resursima, nije nova i antičkog je porekla. Hermes Trismegistos je prototip takvog vladara koji je u isto vreme i Prvosveštenik, filozof (oličenje mudrosti) i kralj.

Najkrvavije stranice istorije nastale su u borbi za zadobijanje vrhovne crkvene i svetovne vlasti.

Posle Napoleonovih ratova i njegovog poraza 1812.godine u Moskvi, ruski Car Aleksandar I je oformio Svetu Alijansu, u pokušaju da objedini sve evropske monarhije, i da vlast nad Nebom i nad zemljom proglasi kao konačnim i najboljim oblikom vladavine. Hteo je zapravo, da napravi Treći Rim.

Engleska Imperija se najpre pridružila toj bogougodnoj ideji, ali je ubrzo napustila i otpočela rat neviđenih razmera, koji traje do danas. Uništene su sve najvažnije evropske Imperije, osim Engleske: Habsburška, Ruska i Otomanska imperija su nestale i preostala je jedino britanska teokratska monarhija kao Majka Regent celoga sveta. Zbog toga su bila i potrebna dva svetska rata, bar kada su Imperije u pitanju.

U svojoj knjizi “Antihumanizam” Emil Vlajki, jevrejski filozof i komunikolog iznosi tezu da je Samosvesti (univezalnoj kosmičkoj svesti) potpuno svejedno kako će se realizovati u spuštanju “Božanskog Kraljevstva” na zemlju i da su ratovi, krv i žrtve potpuno nebitne u ostvarenju tog poretka. Potpuno je beznačajno da li će se Samosvest realizovati preko anglosaksonskih, germanskih, slovenskih ili azijatskih Naroda. Bitno je da se ostvari apsolutna dominacija, kako bi čovek mogao da se vrati na mesto svog nastanka.

U vreme nastanka New Age-a, u vremenu kada se doživljavaju značajni pomaci u svesti i ubrzanje vremena pocetkom eona Vodolije, mnogi se ne bi složili sa gore iznetim tezama. I dobro je da se ne slože! Ali, ko čita između redova može da primeti da je u poslednjih 50 godina naraslo interesovanje za alternativno tumačenje stvarnosti i otkrivanju misterija i naučnih otkrića, ali i neviđeno medijsko prodavanje magle: od istočnjačkih učenja do “ Da Vinči koda”.

Medijska mašina ulaže ogroman trud i novac u novo oblikovanje svesti, uključujući i otkrivanje “tajni”, najčešće falsifikata o zakonitim naslednicima Hrista na zemlji, ne bi li opravdali potrebu teokratskih monarhija da u jednoj ruci drže skiptar, a u drugoj krunu!

Nama ostaje dnevna politika, geopolitika za poneti i zabrinutost za sudbinu sveta!

Biću slobodan da citiram tekst koji sam nedavno dobio od Antropozofa, koji ilustuje svu aktuelnost i nepogrešivu procenu Rudolfa Štajnera o tome šta se opire ovom ratu…!

Šta se opire u ovom ratu i gde ono vodi?

Rudolf Štajner 1917 o Prvom svetskom ratu

Prednjači grupa ljudi koja želi da vlada zemljom pomoću kapitalističkih ekonomskih pokretnih impulsa. Njima pripadaju sve one grupe ljudi koje je ova grupa ekonomskim sredstvima u stanju da ujedini i organizuje. Suština je u tome da ova grupa zna da u zoni ruske teritorije postoji masa ljudi koji su neorganizovani u pogledu budućnosti i koji sadrže klicu socijalističke organizacije. Ovaj socijalistički klicajući impuls je pod sferom uticaja antisocijalnog. Vođenje grupe je dobro proračunat cilj. On ne može da stigne do odredišta ako je iz centralne Evrope, jer se razumevanjem traži sjedinjenje sa impulsom orijentalne klice. Samo zato što je ta grupa unutar angloameričkog sveta sadašnja konstelacija moći nastala kao podređeni faktor krije sve protivrečnosti i stvarne interese. Iznad svega, zamagljuje stvarnu činjenicu da se ruska kulturna klica bori protiv anglo-američkih plutokrata i srednjoevropskih naroda. U to vreme, u srednjoj Evropi je ova činjenica otkrivena svetu, te je lažna konstelacija zamenjena istinitom. Dakle: rat će trajati na ovaj ili onaj način dok se germanstvo i slovenstvo ne spoje. Jaram zapada je upregao zajednički cilj ljudskog oslobođenja.

Postoji samo jedna alternativa: demistifikacija. Laži sa kojima Zapad mora da radi, ako želi da bude uspešan, ima svoje korene u impulsima koji su prethodili Francuskoj revoluciji i u ostvarenju svetske dominacije koja postoji kapitalističkim sredstvima, koji je samo iskoristio revolucionarni impuls kao frazu da se pokrene i da se sakrije iza toga, ili ideš u okultnu grupu u anglo-američkom svetu. Od svetske dominacije nad nemačko-slovenskim porobljenim teritorijama, kroz buduće reke krvi, spasava se prava duhovna svrha Zemlje.