PLANETA ZEMLJA JE KAMEN I VODA

PRIČA O KAMENU

Kamen je najveći dar prirode. I bez naše ruke on ima skladnu formu, oblikuje i oplemenjuje prostor u kome se uvek lepo osećamo Kamen je i svedok prohujalog vremena i sačuvanih priča o planeti Zemlji i čoveka koji na njoj živi.

Smatra se da je svestan udar kamena o kamen da bi ga okresao uz snagu ruku ali i sposobnost uma izdvojio čoveka kao novu životinjsku vrstu, homo sapiensa, koji se na Zemlji pojavio pre oko 2 000 000 godina.

Pravljenje oruđa i oružja nije gotov čin već složen i dugotrajan proces kojim je čovek postepeno uspostavljao smisaoni odnos sa kamenom. Tokom vremena on postaje veštiji u obradi i izboru kamena menjajući spoznaju o njemu, a i samome sebi. Veliko otkriće bilo je brušenje, glačanje i oblikovanje kamena. Gradeći staništa od kamena čovek je stekao i prva graditeljska iskustva.

Čovekova sposobnost prilagođavanja promenljivim uslovima života u prirodi imala su ključnu ulogu u njegovom razvoju i opstanku. Veliki pronalazak čoveka bio je kada je iskru iz kamena trajno preobrazio u vatru koja mu iz osnova menja život. Uklanja hladnoću, strah od mraka, menja ishranu, produžava dan i međusobno druženje. Da bi zaštitio sebe i vatru od kiše, snega i životinja, sklanja se u pećinu gde mu kamen biva prvi dom.

Zajednički boravak u pećini menja način života čoveka, započinje verbalna komunikacija, rađa se umeće govora. Živeći sa kamenom čovek razvija osećaj za oblik i boje budeći estetski nagon i potrebu da vidljivim znakom obeleži svoj život. Na većim, obično ravnim površinama kamena ili po zidovima pećina crta životinjske i ljudske likove, lov, obredne i seksualne simbole, radosti, tuge i poruke koje je u sebi nosio. Tako čovek u kamenu stvara kulturu i ostavlja prve belege svog postojanja.

Najstariji pećinski crteži nacrtani su pre oko 17 000 godina. U pećini Lasko u Francuskoj prikazani su ljudi, bizoni, mamuti, jeleni. Slike životinja i scene iz lova nacrtane na površini kamena u Africi i Kini stare su preko 10 000 godina. Prvo oruđe i oružje naših predaka pravljeno je od kamena. Najstariji vrhovi strela od kremena nađeni su u istočnoj Africi i stariji su od 25 000 godina. U jednom skeletu homo sapiensa u Italiji starom oko 11 000 godina nađen je vrh strele od kremena zaboden u karličnu kost. Oruđe od kamena i kostiju u Francuskoj staro je između 18 000 i 10 000 godina.

Da, u pravu ste, da pomenemo i naše dame. Izbušene školjkice nađene u pećini Blombos u južnoj Africi verovatno su najstariji ukras koji je napravila ljudska ruka, pre oko 75 000 pre naše ere. Figura boginje plodnosti Venere od krečnjaka, pronađena kod grada Vilendorfa u Austriji, stara je između 15 i 25 000 godina.

Kada su ljudi postali svesni svoje krhosti, prolaznosti i smrtnosti počeli su da traže večne tajne života, postojanja zagrobnog sveta, reinkarnacije, više sile. Ovo verovanje postaje ključna odlika mnogih religija. Krajem neolita podižu se svetilišta od ogromnih kamenih blokova gde je hilljade vernika posredstvom kamena ostvarivalo kontakte sa precima, bogovima ili natprirodnim silama.

Čovek je tvorac i graditelj sakralnih objekata. Neandertalac je prvo ljudsko biće koje je svoje mrtve sa pijetetom sahranjivao sa kamenom. Pokojnik je obeležen i zaštićen sa lomljenim kamenom ili oblucima. Tako je i danas.

U ravničarskom terenima bogatim zemljom, gde nema kamena, čovek se okreće glini od koje pečenjem pravi posuđe, ukrase. Najstarija grnčarija je iz Kine i Japana, pravljena pre oko 10 000 godina; nešto kasnije pojavljuje se i u Evropi.

Služeći se vatrom, ljudi iz kamena počinju da dobijaju metale od kojih prave nova oruđa i oružja. Bakar je verovatno bio prvi metal koji je dobijen topljenjem. Smatra se da je otkriven slučajno kada je komad stene bogat mineralima bakra slučajno pao u ognjište, zažario se i iz njega „potekao“ bakar. Od ovog metala pravljeni su oruđe, oružje, nakit. Veštinu prerade bakra usavršili su majstori iz Anadolije i Mesopotamije i Stari Egipćani pre oko 5000 g. p.n.e. U približno isto vreme i na sličan način topljeno je zlato koje se kao sitna zrnca javlja u rečnom pesku.

Tragovi prvih rudnika bakra u Evropi su na našoj Rudnoj Glavi kod Majdanpeka i u bugarskom rudniku Ai Bunaru. Na obali Crnog mora, u Varni, u grobnici su pronađene dragocenosti, među kojima je bilo bakarnih i zlatnih predmeta koji datiraju pre oko 4500 p.n.e. Bakar se u Italiji i u Španiji prerađuje pre oko 3500 godina p.n.e.. Bakarno oružje koje je nosio homo sapiens po imenu Oetzi nađen 1991. godine u Alpima staro je oko 3500 godina. Bronza je pronađena kasnije. Prve rukotvorine od bronze napravljene su u Kini pre oko 2750 godina pre naše ere kada počinje i proizvodnja svile.

Kao graditelj čovek se najviše nosio sa kamenom, prirodnim materijalom koga je koristio za sve svoje potrebe. Pre oko 3500 godina ljudi počinju da žive u organizovanom društvenim zajednicama. Rađa se nova, urbana civilizacija koja je tesno vezana za kamen od koga se grade velelepne palate i hramovi, nastaju prvi gradovi, države. Mesopotamija je kolevka prvih složenih društava, postojbina prve civilizacije. Uruk u Mesopotamiji je verovatno najstariji grad na svetu. U to vreme nastaju i prvi gradovi u Južnoj Americi, Stounhendž u Engleskoj. I svi su građeni od kamena.

Civilizacije koje su prve obrađivale i koristile kamen i metale pravila su bolja i jača oružja sa kojim su porobljavale ili uništavale druge koje to nisu počele ili znale da rade. Nezaobilazan primer je gvožđe koga je čovek počeo da upotrebljava pre oko 1200 godina p.n.e. u Aziji i na Bliskom istoku.

Vremenom ovaj metal postaje traženiji od bronze jer je tvrđi i otporniji. Od IX veka p.n.e Asirsko carstvo dominiralo je na Bliskom istoku puna dva veka jer je pre drugih ovladalo tehnologijom topljenja gvožđa od kojeg su pravili najbolja oružja i oruđa toga vremena. Oni su vladari gvozdenog doba.

Upoznavanju i povezivanju kultura doprinela je i trgovina. Osim materijalne, vršila se i kulturna razmena kada su pojedine zajednice sticale znanja o načinu života u udaljenim zemljama, koja su često ugrađivali u sopstvenu kulturu. Tako su se trgovinom i razmenom ideja čvršće vezali, približili, Istok i Zapad.

Napisano je i prvo pismo. Govorni jezik predstavljen je znakovima ispisanim na kamenu ili glini. Klinasto pismo pojavilo se u Africi pre oko 3000 godina pre naše ere kada su napisani i egipatski hijeroglifi. Razvoj pismenosti dogodio se istovremeno na pet različitih mesta: Mesopotamiji, Egiptu, Indiji, Kini i Srednjoj Americi. Svi oni, da ponovimo, pisani su na kamenu ili glinenim pločicama.

Egipatska civilizacija na plodnim obalama Nila doživljava procvat od 2500 do 2000 godina p.n.e. Stari Egipćani su verovali u zagrobni život zbog čega su gradili piramide u kojima će nakon smrti živeti njihovi vladari. Najpoznatija među njima je Keopsova piramida u koju je ugrađeno 2 miliona blokova kamena, svaki težak po 1.5 tonu. Egipatska civilizacija ostavila je za sobom i obilje predmeta koji svedoče o njenoj veličini i načinu života. Svi oni su od kamena ili dragog kamena. Pomenimo prstenje, narukvice, minđuše, lančiće i lance, pera za pisanje, kašike, boce od stakla, pečate, suncobrane, pojaseve. U približno isto vreme vrhunac civilizacije je i u dolini Inda.

Dinastija Šang u Kini doživljava procvat između 1600 i 1100 godina p.n.e. i bila je prvo društvo koje je razvilo masovno livenje bronze. Pismo stvoreno za vreme ove dinastije preraslo je u slova kojima i danas pišu Kinezi. Utemeljeni su lunarni i solarni kalendar koji su osnova tradicionalnog kineskog kalendara.

I kada gledate građevine, dodirujete oruđe, oružje ili ukrasne predmete ovih civilizacija zastaje vam dah. Umeće gradnje, praktičnost, skladnost boja i oblika stvaraju u vama divljenje i poštovanje ideja graditelja koje su za sva vremena zabeležena u kamenu.

Prva evropska civilizacija, Minojska kultura, koja je dostigla vrhunac oko 1600 godina p.n.e. bila je na ostrvu Kritu u Grčkoj. U njoj su žene bile ravnopravne sa muškarcima i imale važnu ulogu u društvu.

I vreme neumitno teče. U V i VI veku vodeća civilizacijska središta u Grčkoj bili su Sparta i Korint. Jedan vek kasnije, Atina preuzima primat među gradovima-državama. Grade se monumentalne građevine, najvećim delom od mermera koga je u Grčkoj bilo, a i danas ima u izobilju. Cveta kulturni život. Igraju se pozorišne predstave, slikaju portreti, pejzaži, vajaju skulpture bogova, žena, muškaraca, pišu, pevaju pesme, svira na žičanim i duvačkim instrumentima.

U to vreme, na Dalekom istoku započinje gradnja Kineskog zida. I da ponovimo: kamen je sačuvao njihova umeća kao čuvar emocija, poruka, sudbina, događaja, sećanja.

I dok nezasito gledamo velike i male Akropolje, bogove podzemlja, vatre, vode, sunca, figure predivnih žena, muškaraca, dece čekajući da progovore ili trepnu okom kako bi nam dokazali da su živi, pitamo se može li se išta lepše izgraditi, nacrtati ili izvajati nego u kamenu. Da li su njihovi tvorci pričali sa kamenom dok su stvarali svoja dela? Verujemo da jesu. U kamenu čovek dobija inspiraciju i ideju o delu koga zajedno stvaraju. Tako je i danas.

Da ne zaboravimo nauku. Do tog vremena bespogovorno se verovalo u bajkovita mitološka objašnjenja prirodnih pojava. Mitovi u kojima su bila natprirodna bića i božanstva nikada nisu stavljana na proveru. I vreme nosi promene. U grčkoj civilizaciji su se pojavili umni ljudi koji su svojom logikom i razumom preispitivali prihvaćene mitove. Tales iz Mileta (624-526) se smatra ocem nauke: on je prvi razmatrao i opisao pojave kretanja vazduha, zemlje, vatre, vode. Demokrit (480 g.p.n.e) je smatrao da je materija izgrađena od sitnih nevidljivih čestica koje su odvojene praznim prostorom.

Pomenimo i Heraklita, Euklida, Pitagoru, Platona, Aristotela, Arhimeda. Bio je to trijumf grčke nauke u kome su najveći umovi toga vremena svojim idejama i zaključcima izvedenim na posmatranju prirodnih pojava ostavili traga i do današnjih dana.

Rađa se i rimska civilizacija. Rim je po predanju rođen 753 g. p.n.e, a oko 600 p.n.e i bio je grad-država. Rimska civilizacija nikla je na multikulturnim osnovama sa Rimom u svom središtu, čiji će uticaj i teritorijalno širenje izmeniti tadašnji svet.

Stari Rimljani ostvarili su značajan napredak u oblasti arhitekture zahvaljujući oštroumnoj primeni načela koja su bila temeljena na drugim civilizacijama sa kojima su bili u kontaktu. Godine 264. p.n.e. Rim je uspešno okončao sukobe sa okolnim plemenima i preuzeo vlast na čitavom Apeninskom poluostrvu. Rimska civilizacija je bila izrazito urbana sa gradovima punih velelepnih građevina koje su često oponašale Rim. Građene su od kamena koji je prvi put vezan malterom. U to vreme kuje se prvi novac, u kućama grade kupatila, vodovod i kanalizacija. Tu je i julijanski kalendar. Cezar je uveo da godina ima 365 dana i svaka četvrta 366 dana. Kultura i nauka su takođe cvetale.

Grade se biblioteke, pozorišta, arene. U rimski Koloseum je moglo da stane 50.000 gledalaca.

U Rimskoj imperiji graditeljstvo je spojilo iskustvo istočnih zemalja i Grčke. Najvažniji materijal za gradnju većine građevina i trgova u Rimu, i ne samo Rimu, već i drugim gradovima bili su travertin, mermer i peščar koji se lako vade i obrađuju. Od ovog kamena urađeni su najsvečaniji arhitektonski oblici, elegantni lukovi, stubovi, predvorja, svečane kapije. Mermera i travertina najviše ima na Apeninskom poluostrvu. Majdani ovog kamena se i danas eksploatišu u zoni dugoj nekoliko stotina kilometara.

U II i III veku n.e. Rimsko carstvo je ovladalo celim zapadnim Sredozemljem, na sever se proširilo na Balkansko poluostrvo i deo srednje Evrope. Unutar ogromnog carstva bio je i prostor sadašnje Srbije gde su građeni veliki gradovi. Sirmijum, Beograd, Gamzigrad, Viminacijum, zatim Trajanova tabla, vojna utvrđenja, putevi koji su svedoci kulturnih, vojnih i umetničkih dostignuća Rimske civilizacije. Pomenimo da su u Srbiji rođeni ili živeli neki od imperatora.

Nastaviće se...