Na dnu starog jezera živela je grupa larvi koje nisu razumele zbog čega: kada se jedna od njih uzdigne prema dugim stabljikama ljiljana na površinu vode, nikada se više ne vrati da se spusti tamo gde je bila.
Obećale su larve jedna drugoj da će prva sledeća od njih koja izađe na površinu, da se vrati i da ispriča ostalima šta joj se dogodilo.
Ubrzo nakon toga, jedna od ovih larvi oseti neodoljivu želju da se popne na površinu.
Počela je da se penje uz jednu od tankih uspravnih stabljika i kada je konačno izašla, spusti se na đurđevak. Zatim je doživela veličanstvenu transformaciju koja ju je pretvorila u lepog vilinog konjica sa divnim krilima.
Pokušala je da održi obećanje, ali bezuspešno. Leteći sa jednog kraja jezera na drugi, mogla je da vidi svoje prijatelje ispod površine vode. Tada je shvatila čak i da su oni zauzvrat mogli da je vide, ali oni ne bi nikada u ovom blistavom stvorenju prepoznali jednog od svojih bivših kolega – koleginica.
* * *
Za nauk: To što posle transformacije, koju nazivamo smrću, ne možemo da vidimo svoje prijatelje ili rođake, niti da komuniciramo sa njima, ne znači da smo jedni za druge prestali da postojimo...
„Smrt nije ništa drugo do promena forme misije na kojoj smo.“