RAĐANJE DVOJNOSTI

Milan Manas

Neko me je gurnuo

ali ne znah, zbog čega

kontrakcije me stežu?

Kroz put gibak od tog

veneričnoga brega..

Stenjanje neko, kroz

mene sve se ježi..

Iz jednote rodjen

neki oblik

ka množini

Žurno sad beži..

Početak otpočinje:

slike prvonosnog plača

Pupčana nit,prestaje

oštrica ga preseca mača.

Krv kulja svuda kroz

mene..

svaki organ za sebe

sad dela.

Celina se razliva

svuda kroz mene

prepoznajem taj

Oklop od tela..

Neke oči čudnovato glede

Sećanja gube se,

potiru se blede..

Vizija formi i vizija sveta

Bude se čula, tu ulazi glas..

Kroz zaborav prevare

Jedinog jastva.

Jedno sad postaje

deo svih vas.

Čudom se stvorih u

tom svetu od boja.

Ulaze misli množe

ih reči sastav od tog

Umonosnog sloja..

Pa mi srce kuca

Izda nekog neko

Sećanja na celinu

arhivno stara

Kad prve ja sam reči

te reko.

Čistina jednote sve

slabije vidi

Zaborav jede istinu

kroz vreme

Dualnost samo gubi

tu igru

Kad otkloni se

misaono breme..

Tu se s -pozna misija sveta

Jednota tada dualnosti miri

Oko jedno kroz telo

se promalja.

Uvek se jedan kroz

'telesnost viri..