POLITIKA
Uredniku dodatka „MOJA KUĆA“
Poštovani uredniče,
U dodatku „MOJA KUĆA“ 3. februara štampali ste tekst i fotografije o planinarskom domu, sada hotelu „RTANj“ na Kopaoniku autora Mirjane Nikić. Kako je u delu teksta koji se odnosi na početak nastajanja planinarskog doma, sada hotela, izneta nepotpuna i delom netačna informacija, a ima još živih učesnika tog početka, odlučio sam da Vam dostavim ovaj tekst i priloge, kako bi mogli, ako nađete da je to interesantno za širi krug čitalaca, da objavite tačnu informaciju i foto priloge.
Sredinom HH veka studenti tehnike imali su svoje planinarsko društvo koje je osnovano 1947. godine i dobilo naziv „Rtanj“ po poznatoj planini u istočnoj Srbiji. Budući inženjeri građevine, arhitekture, elektrotehnike, mašinstva i tehnologije organizovali su planinarske ture po čitavoj Jugoslaviji, osvajali vrhove, takmičili se družili, pevali i pri tom boravili u raznim planinarskim domovima. U to vreme, da potsetim, nije bilo televizije i kafića, a ispred zgrade tehničkih fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra samo ponekad je bio parkiran neki automobil. Godine 1957. među planinarima, budućim inženjerima, rodila se ideja da izgrade svoju planinarsku kuću. Na moj predlog izabran je Kopaonik na kome je u to vreme postojalo samo nekoliko objekata: planinarski dom „Olga Dedjer“, mali vojni dom i jedna baraka. Uprava društva, na čijem čelu sam ja tada bio, kao predsednik, organizovala je akciju prikupljanja novčanih sredstava i materijala nazvanu „zrno po zrno“. Od nekliko građevinskih preduzeća dobijena je prilična količina građevinskog materijala a od Uprava nekoliko tehničkih fakulteta i manja novčana pomoć. Studenti arhitekture ( Feliks Bajlon, Radmila Ignjatijević i moja malenkost ) napravili su idejno rešenje i izradili projekat. U leto 1958. godine organizovana je radna akcija članova za kopanje temelja i sakupljanje kamena. Angažovano je nekoliko „majstora“ iz okolnih sela koji su znali sve da rade, od vađenja kamena i zidanja do pravljenja i ugradnje prozora od drveta. U jesen, kada je gradnja već odmakla, od Rektorata beogradskog Univeziteta dobijen je salonit skinut sa nekog privremenog objekta i kuća je pokrivena. Za završne radove, krečenje i farbanje, organizovana je takođe akcija desetak dana pred otvaranje koje je obavljeno 29. novembra iste godine. Zvaničan naziv objekta bio je „Seljina kuća pod Karamanom“ budući da je to bilo vreme kada su ovakvi objekti po pravilu nosili imena narodnih heroja. Jedan od studenata tehnike, narodnih heroja, bio je i Slobodan Princip Selja koji je poginuo tokom rata. Merenjem je utvrđena kota praga – 1761 m. – pa je napravljen i prvi pečat kuće, što je uobičajeno za planinarske objekte. Kuća nije bila velika, bilo je u njoj mesta za najviše dvadesetak duša. U prizemlju je imala tri prostorije, dve manje – antre i kuhinju – i jednu veću za boravak sa ognjištem i stepenicama za galeriju. Na galeriji se spavalo. Nekoliko godina kasnije, trudom Slobodana Mitrovića i još nekoliko članova društva, kuća je proširena sa dve manje prostorije, prvo jednom u prizemlju koja je potom dobila i sprat. Ova kuća i danas postoji u jezgru hotela „RTANJ“.
2012.