SASVIM OBIČAN DAN

SASVIM OBIČAN DAN

Ne postoje ružni

ni loši dani.

Ne bivstvuju posebni,

ni dani ukradeni,

niti prelepi,

niti veličanstveni.

Postoje samo oni

obični sasvim,

ponekad spori,

nekad užurbani.

Povremeno kišoviti,

češće sunčani,

ali, svakako,

jedinstveni.

Dani su neponovljivi,

nedodirljivi,

među sobom povezani

i nepojmljivi.

I tako, univerzalno

žive i traju.

I svejedno im je

da li kiša pada

ili breze šume,

sunce kada greje.

Dani vole da se igraju

svojom sopstvenošću.

NESTVARNA NOĆ GODIŠNJICE MATURE

Opet sam tu,

na starom mestu,

uspomene me obuzele svu

i slatke, daleke sanje

zelenih gimnazijskih dana.

Čežnje i neizdrž nisu manje

u bezmerju vremena

niti su obale reke dalje,

koje nas spajaju ove noći

u besmislu nepovrata.

Sedimo nepostojeći i uzvišeni,

dok otvaraš ponor

u davno napisanoj pesmi,

koju mi daruješ sada.

I dok prohujale godine kaplju,

priznaješ mi stihovima

kako si me tada voleo,

negde daleko

gde nema očaja,

na ničijoj obali

nekog nemog sveta.

U neprolazu vremena,

mi postajemo nebeski ljubavnici

i jezdimo kroz ovu nestvarnu noć.