SLAGANJE BOJA NA OBALAMA DRINE

Branislav Božović Denis

Milan Gutović

Drina jeste “izvor bistre vode“, ali obale Drine nose u svojim nedrima značajne i vredne rude i minerale za koje su znali i kopali ih još preantički i antički narodi.

Tragovi antičkog rudarstva su brojni u celom slivu reke, stari iskopi, nakupine šljake od topionica i rudarske alatke.

Rude metala: gvožđe, olovo, srebro, bakar i živa iskopavane su i prerađivane u rudnicima koji su bili rasuti po okolnim planinama, Medvedniku, Jagodnji, Boranji, Sokolskim planinama i Crnogorskim planinama.

Rudnici Srebrenice i Brskova kod Mojkovca, u kojima je kovan prvi srebrni i zlatni novac srpske države u srednjem veku, nose istorijsku slavu rudarstva na Drini. Srpski vladari iz tog perioda oko 1240. godine, i kasnije, zbog povećanja proizvodnje i trgovine srebrom i zlatom sa Dubrovnikom i Ugarskom, dovode u Srbiju rudare najamnike iz Nemačke, poznate Sase. Zabeleženo je da je rudnik Srebrenica davao oko 35.000 dukata godišnje.

Srebrenica koja se u rimsko doba zvala Domavia bila je u srednjem veku najveći grad između Save, Drine i Jadranskog mora.

Pored Srebrenice tu je i niz drugih rudnika koji su u to doba bili pod njenim okriljem, Zajača, Veliki majdan, Postenje, Kostajnik, Tisovik.

Kasni srednji vek prati zamiranje rudarstva, a zatim se u novom veku opet razvija. Pored pomenutih metala počinje prerada rude cinka, antimona, barita i drugih korisnih elemenata. Tehnologija prerade takođe se razvija. Prirodno, vode Drine i njenih pritoka bile su glavni pokretač energija za preradu rude tokom vekova. Mlinovi za rudu, prališta, topionice, samokovi, koristili su snagu voda iz sliva Drine i okolne šume za proces topljenja.

U vode Drine slivale su se posledice prerade ruda, zagađenja voda i zemljišta i uništavanja šuma. Rasejavanje štetnih elemenata, teških metala i toksičnih mikroelemenata je bilo neminovno i raslo je sa povećanjem količine iskopane rude.

To su, nažalost, posledice antropocentričnog razvoja, a ne stvarnih racionalnih potreba za korisnim mineralnim sirovinama.

O dometima rasejavanja štetnih sadržaja viševekovnog rudarstva i stepenu zagađenja voda, rečnog nanosa i vazduha u dolini Drine, malo znamo.

Danas se na obalama Drine, kao potencijalna žarišta ugrožavanja životne sredine nalazi nekoliko većih rudnika sa postrojenjima za preradu, flotaciju, saodlagalištima jalovine iz procesa prerade. To su: Srebrenica, Zajača, Veliki majdan, Bobija – Tisovik kao i drugi rudnici manjeg obima u okolini. Nažalost, danas u ova žarišta možemo ubrojati i, sporna, ali započeta istraživanja rude litijuma u Rađevini – dolina reke Jadra i drugih potencijalnih ležišta. U slučaju ostvarenja projekta eksploatacije rude litijuma na ovom području biće izloženi štetnim uticajima površinske i podzemne vode, u aluvijalnim nanosima Jadra, Drine, Save posebno Mačve i izvorišta Beograda.

Pored ugrožavanja voda, zbog zagađenja vazduha i tla biće ugroženo zdravlje stanovništva na širokom prostoru.

U našim namerama i naporima da zaštitimo kvalitet voda Drine, neophodna su detaljna istraživanja i programska rešenja za kontrolu i sprečavanja rizika od rudarskih aktivnosti.

Ova istraživanja mogu se simbolično predstaviti kao “slaganje boja“ čistih voda Drine i zeleno – crne boje rudarske zastave. Bojeće se složiti onda kada se crna boja sa zastave rudarstva izbistri pre ulivanja uzelenu lepoticu Drinu. Time će biti ispunjena jedna od ekoloških zapovesti: KORISTI VODU TAKO DA JE MOŽEŠ PITI I NA REČNOM UŠĆU.

Branislav Božović

PRIČA IZ NEDARA DRINSKIH OBALA

...Rupar Svetovid tukao je teškim čekićem duboko u rupi jedne kluhte, koju muje označio uzbojnik.

Otučine su se odlamale i padale okolo. Trebalo se i držati i čuvati oči od sitnih otučina.

Skoro celu deceniju on radi po tuđim cehovima. Uvek su drugi bili varkovi. Njemu sva zarada ode na hranu i izdržavanje nejači.

Izašaoje na trenutak iz rupe da uzme vazduh. Zaslepljen suncem jako je udahnuo i pogledao u dubinu. Dole je vijugala Zelenika i snažno penila preko bukova. Pomisao da uveče mora dole na kolo, vrati ga u rupu.

Danima rupareći nakupio je plavice za nekoliko tovara. Toliko je dobro prepoznaje da mu se čini da i on možebiti uzbojnik. Iza podne je izgurao zadnji hunat, i počeo da tovari.

Posle jednog sata krenuo je na prvu plakaonicu. Tamo ga izbiralac pohvali za dobru plavicu. U plakaonici izruči sav tovar na oguljeni patos što je postavljen blizu potoka. Reče da puste vodu.

Polovčar i pločar su radili svoj posao na mešanju vode i plavice. Moraće da im odmah plati.

Dok čeka, Svetovid zamišljen gleda u crnu vodu što sa plakaonice otiče potokom. Zna da i u njoj ima njegove muke što plakaonica ne može zadržati. Takva crna će u Zeleniku. Zelenika spere svaku muku, i život nosi i život odnese.

Ponovo tovari sada manji tovar i kreće prema velikoj vodi u dolinu na kolo.

Uz put mu se pridružuju i drugi rupari. Hodaju ćutke za tovarima, natopljeni mukom. Zaverenici beznađa...

Kod kola, čekajući u redu, da preda rudu opet ga spopade osećajda će biti pokraden. Vatruk Josip bez pozdrava pokušava da izvrda, da odloži i podeli plaćanje. Žali se na Dubrovčane dani oni njemu ne plaćaju. Na Despota se ne žali, njegov je poverenik.

Svetovid mu naizust izreče Despotovo naređenje od poslednjepobune rupara: “Vatruci neka ruparima i onima što donose drva i ugalj, daju njihovu potpunu zaslugu i neka rudu primaju po pravoj cijeni. Ako ruda bude vrijedna više, neka dadu i više a manje neka ne daju. Zbog nepotpunog davanja rupari neće raditi.“

Svetovid stavlja srebrnjake u ćemer pod pojasom i silazi na Trgovište.

Tamo su se već sakupili ostali rupari i srebrodelnici. Bio je siguran da niko od Sasa neće doći iako su dali reč. Nisu došli.

Zorom će svi na Srebrenicu. Nestrpljiv je. Čini mu se da će mu se gorčina iz grla maknuti kad nadglednika krvnika Vladislava baci sa gradskih zidina.

Straha više nije bilo, čak ni od Despota.

... Konstantin Filozof zabeležio je 1427. godine da je Despot Stefan svirepo ugušio pobunu rupara na Drini u Srebrenici.

Posle ovoga Zelenika je postala Drina. Turski osvajači nazvaše je Drinosom što znači Duboka voda.

Tumač srednjevekovnih rudarskih reči:

Rupar – rudar;

Kluhta – orudnjena stena;

Uzbojnik – čovek koji pronalazi rudu (današnji geolog);

Otučina – otpaci od stene;

Ceh – deo rudnika ili rudnog polja;

Vark – vlasnik rudnika ili ceha;

Plavica – vrsta rude;

Plakaonica – pralište, ispiranje rude vodom;

Kolo – topionica rude;

Vatruk – vlasnik topionice – otkupljivač rude;

Polovčar, pločar – radnici na plavištu;

Sasi – rudari najamnici iz Nemačke;

Izbiralac – izbirač rude;

Hunat – rudarska kolica;

Zelenika – stari slovenski nazivza reku Drinu.