URBANO PČELARSTVO U BEOGRADU

Beogradsko udruženje pčelara, udruženje sa veoma dugom pčelarskom tradicijom, je pionir urbanog pčelarstva u ovom delu regiona. Unutar Udruženja je pre pet godina osnovana Sekcija za urbano pčelarstvo, sa idejom da svojim pozitivnim impulsom gajenja i čuvanja pčela u gradskoj sredini pokrene i zapljusne sve gradove na ovim prostorima i pridruži se svim svetskim i evropskim centrima koji imaju svoje pčele.

Pod pojmom urbano pčelarstvo podrazumeva se čuvanje i držanje pčela u gradskoj sredini. S obzirom da su predviđanja da će u gradovim živeti 2/3 svetske populacije, možemo slobodno reći da je ono i pravi odgovor ekološki svesnih građana i društveno odgovornih kompanija i institucija , onih koji prepoznaju značaj pčele u ekosistemu da doprinesu očuvanju biodiverziteta biljaka, pčela i prirode uopšte. Udruženje aktivno promoviše ovu vrstu pčelarstva i već smo oformili pčelinjak u šumi na Košutnjaku, mini pčelinjake na krovovima zgrada, kao i u dvorištima zgrada i kuća našeg grada. Nasuprot ovoj grupaciji, postoji i drugi deo stanovništva, koji usled velike neobaveštenosti i ekološke neosveštenosti razmišlja potpuno drugačije, pa tako sve što je u vezi sa pomenutom praksom doživljava sa podozrenjem i velikim nepoverenjem . Mnogi nekompetentni sebi daju za pravo da ovu praksu tumače potpuno proizvoljno i neprimereno, tvrdeći da je to neki novi trend o kome se mnogo i ne zna, ili urbano pčelarstvo čak smatraju pomodarstvom.

Kako se dramatično povećava stepen ugroženosti medonosnih pčela, tako urbano pčelarstvo sve više dobija na značaju. Zato treba jasno naglasiti da urbano pčelarstvo niti je novi trend, niti je pomodarstvo, jer je ono u svetu poznato još od druge polovine 19 veka. Naime 1856.godine su u Parizu u Luksemburškom parku postavljene prve gradske košnice sa pčelama. Tada je promovisana i počela sa radom prva pčelarska škola urbanog pčelarstva. Zato se Pariz - grad svetlosti i dan danas smatra kolevkom urbanog pčelarstva. Tokom svoje prilično duge istorije urbano pčelarstvo je imalo različite razvojne faze, čak je i u zemljama koje pripadaju savremenom svetu bilo s vremena na vreme i zabranjivano.

Moramo stalno da imamo na umu da je upravo pčela najznačajniji insekt u prirodi, „odgovoran“ za oprašivanje neverovatnih 85% biljaka cvetnica. Razvoj urbanog pčelarstva se vezao i za pokret lokalnih proizvođača hrane, a kako danas imamo sve više proizvođača posvećenih organskoj proizvodnji i održivom razvoju, to je i logičan razvoj ove grane pčelarstva. Na svakom koraku u prirodi se susrećemo sa neprocenjivom ulogom pčela kao oprašivača raznovrsnih biljnih vrsta koje čovek koristi u svojoj ishrani, tako da je svaki treći zalogaj hrane zapravo proizod pčele.

Ovo je jedan opšteprihvaćeni koncept koji iz godine u godinu beleži sve veći broj pčelinjih kolonija, ali i dobru praksu kojom se unapredjuje životna sredina u gradovima. Zato se urbano pčelarstvo i smatra jednim od efikasnih načina borbe za očuvanje biorazličitosti , povezanosti čoveka sa prirodom i hranom koju od nje dobija, i ono zbog toga ima sasvim jasno izražene ekološke, biološke, društvene i ekonomske dimenzije. S druge strane, broj pčela i drugih oprašivača u svetu je u stalnom opadanju i to utiče na sve biljne i životinjske vrste u svetu, pa samim time i na čoveka. Još nije kasno da promenimo naše razmišljanje i ponašanje, jer se usevi, cveće i drveće bore da prežive. Shvatajući važnost oprašivača moramo uticati na tu vrstu, jer to umnogome utiče na kvalitet hrane koju konzulmiramo. Moramo poštovati svet oko nas i moramo shvatiti da će ovi insekti doprineti lepoti sveta oko nas. Poštujući prirodu i životnu sredinu poštovaćemo celokupni ekosistem.

Zašto pčele nestaju

Odgovor nije jednostavan, a koliko je situacija ozbiljna govori činjenica da je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), pčelu stavila na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje (European Red List).

Fenomen masovnog i misterioznog nestajanja pčela – Collony Collapse Disorder (CCD), koje se pojavilo u SAD 2006.godine i proširilo po svim razvijenim zemljama sveta, naučnici povezuju s intezivnom proizvodnjom monokultura u poljoprivredi, bolestima, zagađenjem, klimatskim promenama, i upotrebom pesticida u neograničenim količinama. To je uticalo da Evropska komisija 01.12.2013.godine uvede delimičnu dvogodišnju zabranu primene sredstava za zaštitu bilja koja sadrže aktivne supstance imidakloprid, tiametoksam, klotiniadin (iz grupe neonikotinoida) i fipronil. Usled dobrih rezultata uvedene mere i evidentnog oporavka pčelinjeg fonda, u decembru 2015. godine Evropska komisija produžava zabranu njihovog korišćenja. Trajnu zabranu upotrebe tri pesticida iz grupe neonikotinoida na otvorenom prostoru na osnovu preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) izglasao je Evropski parlament 27.12.2018. Primena ovog propisa u zemljama EU je stupila na snagu u drugoj polovini 2019.godine.

Upotreba insekticida prouzrokuje trovanja pčela, dok herbicidi uništavaju korove i prouzrukuju gubitak staništa za pčele. Biljna proizvodnja gde ne postoji niti jedna druga korovska biljka i cvet osim gajene biljne kulture za pčele predstavlja pustinju.

Brojne aktivnosti u svetu za očuvanje pčela

Postoje različiti mehanizmi i načini kako ekološki svesni pojedinici, organizacije i predstavnici vlasti nastoje da ukažu na ugroženost pčela i preduzmu konkretne akcije da ih sačuvaju. Navedimo primer grupe građana Evropske unije koji su kroz instrument Inicijativa evropskih građana podneli Evropskoj komisiji predlog za zabranu upotrebe glifosata sa prikupljnih preko milion potpisa 25. januara 2017.godine. Isto tako Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na predlog Pčelarskog saveza Slovenije izglasala i usvojila 20. maj (rođendan Antona Janše prvog zvaničnog pčelara na dvoru Marije Terezije) Svetski dan pčela. U svom drugom mandatu 2015.godine, američki predsednik Barak Obama, upoznat s oprašivačkom krizom, godišnjim gubicima pčela od preko 40 odsto ukupnog pčelinjeg fonda i pod pritiskom udruženja pčelara, poljoprivrednika, pobornika bezbedne hrane, ekologa i prikupljenih preko četiri miliona potpisa peticije, formirao je međuresorni tim zadužen za očuvanje zdravlja pčela i drugih oprašivača (2015 PHTF), koji je doneo Nacionalnu strategiju o zdravlju pčela i Akcioni plan, a Kongres je opredelio značajna sredstva namenjena za smanjenje gubitka pčela i drugih oprašivača bilo kroz istraživanja, obnovu prirodnih staništa i dr.

Istovremeno, na evropskom kontinentu, predstavnici partije Zelenih u Bundestagu, tj. u bašti Paul-Lebe-Hausa postavljaju nekoliko košnica i brendiraju med Bundestagsblüte. Predsednica Slovačke Zuzana Čaputova pohvalila se prvim medom sakupljenim iz košnica, koje se nalaze u bašti predsedničke palate u Bratislavi i taj med je nazvala “Predsednički med”. Notr Dam katedrala (dok se nije zapalila), Muzej Orse, Kovnica novca, Velika palata, Pariska opera i brojne druge poznate zgrade Pariza mogu se pohvaliti svojim košnicama i pčelama koje su čak do tri puta produktivnije nego one u ruralnim sredinama.

Takođe, u Bavarskoj, partija Zelenih, pokrajinski Savez za zaštitu ptica i Ekološka demokratska stranka uspevaju pod sloganom "Raznolikost vrsta - sačuvajmo pčele" sakupiti skoro milion i osam stotina hiljada potpisa za održavanje referenduma i kojim je kasnije prihvaćen zakon o očuvanju raznolikosti vrsta. Ostaje nam da vidimo šta će se u narednom periodu dešavati s nemačkom poljoprivredom, koliko površine obradivog zemljišta će se tretirati isključivo ekološkim sredstvima i u kojoj meri će se očuvati biodiverzitet.

Pčele dobrodošle u Beograd

Beogradsko udruženje pčelara je, u duhu svoje novoosnovane sekcije, prepoznalo potrebu za konstantnom edukacijom članstva i osposobljavanjem novih mladih pčelara, koji će se baviti pčelarstvom u uslovima urbanog Beograda.

Tokom zime u periodu kada nema medobranja u udruženju se organizuju predavanja i radionice gde se razmenjuju iskustva pčelara. Zahvaljujući visokostručnim pčelarima, članovima udruženja, kao i saradnji sa profesorima Poljoprivrednog i Veterinarskog fakulteta, Udruženje svake godine u zimskom periodu tradicionalno organizuje školu urbanog pčelarstva i osposobljava desetine novih pčelara početnika.

Raznovrsno i bujno zelenilo i mala upotreba pesticida čine naš grad pogodnim mestom za razvoj pčelinjih zajednica i ima veliki potencijal za razvoj urbanog pčelarstva. Grad koji živi na dve reke, u čijem centru je Kalemegdanska tvrđava, koji ima predivan Košutnjak i zadivljujuću Avalu i bezbroj parkova i cveća, idealno je mesto za ta divna stvorenja.

Dr. Dušanka M. Milojković Opsenica redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu smatra da kvalitet meda koji proizvode beogradske urbane pčele nije ništa lošiji od medova sakupljenih širom Srbije i da pčele svojim receptorima eliminišu teške metale nastale iz izduvnih gasova vozila koja zagađuju naš grad.

U Beogradu trenutno ima oko 5000 pčelinjih zajednica. Beogradsko udruženje pčelara je oformilo svoje mini pčelinjake na krovu Ambasade Francuske, krovovima poslovnih zgrada „Erste banke“, trgovinskog centra „Ušće“, zgrade „Navigare“, Hyatt Regency Belgrade. Takođe imamo i pčelinjak pored reke Dunav u dvorištu „Žito mlina“.

Med koji sakupljamo na ovim lokacijama se redovno po svakom medobranju i vrcanju meda odnosi na analizu u „Centar za ispitivanje namirnica d.o.o.“ i rezultati pokazuju izvanredne rezultate, a miris opisuju kao svojstven, aromatičan i izražen, dok za ukus i aromu kažu da je izražen, sladak i karakterističan.

S obzirom da svaka mikro lokacija postavljenog pčelinjaka, ima svoje specifičnosti (raznovrsnost medonosnog bilja ), tako je i med u zavisnosti gde je pčelinjak postavljen različit i ima drugačiji ukus.

Koji med se najčešće proizvodi (sakuplja) u Beogradu? Profesor Stanimirović sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu u svom pčelinjaku pored autoputa na Autokomandi skuplja „Profesorski med“, članovi Beogradskog udruženja pčelara sa diplomatama misije Ambasade Francuske na njihovoj zgradi sakupljaju „Francuski med sa Kalemegdana“, dok se sa zgrada na levoj strani reke Save skuplja „Novobeogradski domaći med“.

Zaključak

U prethodnom delu ovog teksta pokušali smo da objasnimo šta je urbano pčelarstvo koliko je pčela nezamenljiva u oprašivanju biljaka i proizvodnji hrane, a takodje i kako je i koliko ugrožena. Naveli smo neke globalne inicijative i akcije koje idu u prilog očuvanju biodiverziteta naše planete i pčela. Međutim, trenutak je da naglasimo da koliko god sve ovo bio globalan problem, urbano pčelarstvo zahteva lokalnu akciju. Urbanom pčelarstvu je potreban grad. Drugim rečima, globalan problem nestajanja pčela kroz oživljavanje urbanog pčelarstva postaje lokalni izazov, a njegov turistički, ekonomski i zdravstveni aspekat dolazi u prvi plan.

Koordinator urbanog pčelarstva

Beogradskog udruženja pčelara

Milomir Kostić

E-mail: micakostic.pcelar@yahoo.com ; office@bup.rs

tel +381 63 237023