КАКО ЗНАМО ДА БОГ ПОСТОЈИ?

Хосе Морено

Све што има почетак захтева узрок.

Свет око нас део је низа ефеката. Све се догађа по одређеном следу. Све ове последице имају своје узроке који почињу са првим узроком. Како знамо да Бог постоји? Према теорији великог праска свемир је имао почетак. То је видљиво по експанзији која се види по звездама. Свемир се и у овом тренутку шири. Када бисмо могли путовати натраг кроз време, видели бисмо колапс унутар самог свемира.

Почетак захтева почетника. Према теорији великог праска постојао је прави почетак за простор, време и материју. Пре тог почетка имамо оно што се у науци зове сингуларност. То је била тачка бесконачне густине. Од тог тренутка започео је свемир каквог познајемо и све што видимо око себе. Сви закони свемира настали су када jе свемир почео да се шири.

Ти закони су непрестано на снази и константно делују како би очували свемир од распада. Четири основна закона, гравитација, електромагнетизам, те јака и слаба нуклеарна сила указују на неког ко је стваралац закона. Наука нам не може рећи ко је успоставио те законе. Логично, рационално и разумски можемо да закључимо да ако закон постоји неко га је морао ставити у функцију.

Настаје ли живот из не-живота?

Друга ствар коју треба размотрити јесте да оно што је нематеријално не може да произведе живот. Не можемо да створимо живот у епрувети, па чак и кад бисмо то могли, то не објашњава како би то могла насумице материја без разума. Једноставно није разумно пронаћи рачунар у песку и претпоставити да је еволуирао од песка. Ум захтева ум. Сложеност и замршеност коју налазимо у најмањем микроорганизму не може се чак нити упоредити са самом идејом свести и разликовања између добра и зла.

Моралност указује на апсолутни закон. Као људска бића, разумемо да савршен стандард мора да постоји док истовремено разумемо да ми нисмо то савршенство. Ствар је у томе да када неки чин називамо злим, претпостављамо да знамо шта је добро. Добро и зло може једино да постоји ако постоји објективни морални закон. Човечанство не може за себе да тврди да је тај стандард имајући у виду да је човечанство несавршено. Без стварно оног што је исправно и погрешно никада не бисмо оправдано неки чин могли назвати злим, већ би то била само наша претпоставка. Ипак, сви осећамо неправду када нам неко нешто украде. Управо нас ове идеје и перцепције упућују на морални закон и морални оквир који не може да постоји без правог исходишта.

Како знамо да Бог постоји?

То је питање које се једноставно може објаснити путем света око нас. Сама идеја да смо живи и свесни, те способни да разликујемо живот и смрт указује на Дародавца живота.