НЕМОЈ БИТИ ЧАША, ПОСТАНИ ЈЕЗЕРО...

Једном је један несрећни младић дошао до старог учитеља и рекао му да има јако пуно проблема у животу и питао га за савет.

Стари учитељ га погледа па му рече да стави шаку соли у чашу воде и да то попије.

- Како ти се свиђа? - упита га учитељ.

- Грозна је. - рече младић и испљуну воду.

Учитељ се насмеја и затим рече младићу да узме још једну шаку соли и да је баци у језеро.

Ходали су у тишини до оближњег језера и учитељ рече ученику да баци шаку соли у језеро.

Потом му старац рече:

- Сада захвати и попиј мало воде из језера.

Док је вода цурила низ младићеву браду, учитељ упита:

- Како ти се свиђа?

- Добра је.., - рече младић.

- Има ли укус соли? - упита учитељ.

- Не. - рече младић.

Учитељ седе поред овог напаћеног младића, узме му руку и рече:

- Бол живота је ова со, ни мање ни више. Количина боли у животу остаје иста, потпуно иста. Но, осећај боли коју доживљавамо зависи од посуде у коју је стављамо. Зато, када те боли, једино што можеш да учиниш је да прошириш свој осећај за ствари.

Престани да будеш чаша – постани језеро...