ХИМНА ГЕНЕРАЦИЈИ АПСОЛВЕНАТА МФБГ79

Ево нас ту где нас има

Повезаних чудесним нитима,

певамо живот и љубав ширимо

качимо се за далеке године,

прохујало време

са садашњим миримо.

И гле чуда, излете чаролија

из заборављених читаоница

и чежњивих неких пролећа

пољубљених по оближњим парковима

у познатој улици др Суботића,

драга далека Генерацијо моја.

Искочиће испити положени и пали

екскурзије и журка по која.

И ми постадосмо млади,

извукосмо молитву из резервног дела срца,

душа поче да нам се копрца

и од времешне господе

направи девојке и младице

што стварају музику за плес.

Далека драга Генерацијо моја

топла, нежна, непролазна, своја,

што миришеш стиховима мојим

из свих делова света

и претвараш их у цветове дивних боја.

И још увек умеш да сањаш

и помераш ритам Васиони

далека, драга Генерацијо моја!

И једном нас ту где нас има неће бити,

ми смо нити, нема краја

што времена два спаја.