ЦАРСКИ ДАРОВИ

Марокански краљ Хасан II је Титу, приликом посете Мароку, априла 1961. године, поклонио већи број предмета од злата, сребра и драгог камења, углавном ручно рађених занатских традиционалних производа у техници искуцавања. Један од њих, кутија за цигарете, израђена је 18.каратног злата, тежине 650 гр, на поклопцу богато украшена са 35 комада брилијаната,16 сафира и грбом Краљевине Мароко, који су дизајнирали Готје (Gauthier) и Аино (Hainaut). Унутрашњост кутије је од белог јасена. Овај вредан предмет израдила је кућа Marchak у Паризу.

Свакако је најнеобичнији поклон имање од четири хектара, као и вила у Маракешу, изражавајући овим скромним поклоном Јосипу Брозу и његовој цењеној супрузи жарку жељу да их чешће има у својој средини. Шеик Саад ал Абдулах ал Сабах, престолонаследник Кувајта, фебруара 1979. године поклонио је Титу изузетну макету једрењака у сребру, симбол Кувајта, са деловима рађеним у филиграну, емајлу и свили.

Сервис за чај за шест особа, са утиснутим грбом, изванредног дизајна, такође је поклон Шеика ове земље.

Јордански краљ Хусеин поклонио је Титу 11. фебруара 1979. године фигуру ратника на камили од чистог сребра са деловима у позлати, на постољу од оникса. Овај предмет изузетне лепоте производ је чувене јувелирнице Goldsmiths Silversmiths & Jewellers Asprey company у Лондону. Јеменски краљ Ахмед поклонио је Титу луксузан примерак арабљанског бодежа, са богатом декорацијом у позлаћеним биљним мотивима, 27. маја 1960. године.

Иако не постоје сасвим прецизни подаци о дародавцу, једна сребрна кутија за накит чудесне лепоте упућује на царско порекло у Јапану. Кутија је у облику коцке, састављена из три дела, који отворени формирају триптих. Обложена је сомотом, са сребрним ручкама за одлагање накита. Богато је украшена мотивима јапанске руже, као и представом самураја. Представља изузетан рад друге половине XIX до прве половине XX века.

За разлику од дарова источњачких и афричких монарха, чији су поклони аутентични и самим тим историјски вредни или, чак и кад су савремене производње, носе у себи типично национална обележја и садржаје, поклони европских монарха су, у том погледу, далеко скромнији. Најчешћи поклони су разноврсни предмети примењене уметности ( савремене производње и ручне израде), у богатим материјалима (у комбинацији племенитих метала и драгог камења, порцелана и стакла). Фигура риса, поклон данске краљице Маргарете II и принца Хенриха, приликом посете Београду, априла 1977. године, израђена у чувеној мануфактури у Копенхагену, представља типичан пример савременог дизајна. Чинија са посребреним дном, који потписује аутор Henry Sorby, производња Д. Андерсен, поклон краља Норвешке Олафа V, тањир од стакла који је Титу поклонио холандски принц Бернард, у Београду 1969.г., одлични су примерци специфичних дизајнерских решења европских земаља.

Свакако треба издвојити као аутентичан поклон енглеске краљице Елизабете II, о чему сазнајемо из сачуваних бележака Протокола Председника Републике, у периоду од фебруара до јула 1973. године. Наиме, енглеска краљица Елизабета одлучила је да Титу и његовој супрузи поклони 10-12 пари папагаја о чему детаљна упуства доставља преко амбасадора Велике Британије у Београду (о изради специјалног кавеза на острву Ванга, о навикама папагаја, парењу и сл). У пратњи принца Филипа, супруга Елизабете II, приликом његове посете Југосалвији, марта те године, налазио се и орнитолог Лорд Руперт Невил, принчев секретар, кога је краљица посебно задужила по питању папагаја, по чијем су савету исте донешене и у Виндзор.

Крајем јула енглески амбасадор преноси Кабинету Председника Републике усмену поруке Елизабете у којој се истиче да је Краљица дубоко дирнута пажњом и гостопримством који су указано г. Робинсону, њеном баштовану, који је недавно уручио птице.

Краљица је веома захвална на љубазности коју су Председник Републике и другарица Броз лично показали приликом уручења поклона. Још се додаје да је Палата саветовала Краљици да се о уручењу поклона да краћа вест за британску штампу, која би била лепо примљена у британској јавнoсти, а уручење поклона протумачено као израз пријатељских односа између наше две земље. Краљица се сложила са саветом али је замолила да се идеја претходно пренесе Председнику Републике. Наиме, вест би се дала за британску штампу само уколико Председник Тито не би имао било шта против тога.

Иако не представљају краљевске поклоне на изложби су изложена два изузетна предмета, реплике у злату, из једног јединог разлога. Оригинали ових предмета су пронађени у краљевским некрополама. Харфа сумерске краљице Суб-ад ( 2450. година пре н.е.) пронађена је приликом ископавања Краљевских гробница у Уру, у данашњем Ираку. Висока је 1,20 м и има једанаест жица. Звучна кутија од дрвета богато је украшена златом, драгим камењем и шкољкама. На чеоној страни, испод златне главе бика, приказане су митолшке сцене из славног Епа о Гилгамешу.

Она је могла бити један од предмета коме се, у Збирци чудеса човечанства, пре више од 2500 година дивио Набукодоносор II (604-562. године п.н.е.). У њеној златној копији, коју му је поклонио Хусеин ел Бакр, председник Савета команде револуције и генерални секретар ирачке партије BAAS, 1979. године, кратко је уживао и Јосип Броз. Изузев Јемена, све поменуте земље уручиле су Титу своја највиша одликовања, као јавна признања за дела учињена у рату и миру. Међу њима се посебно издавајају европска одликовања, од којих су многа установљена још у време Крсташких ратова, односно феудалних времена, као што су дански Орден слона (установљен 1464.г.), шведски Орден Серафима (друга половина XVI века) и британски Орден купатила (установљен 1399.г., обновљен 1725.г.). Следе грчки Велики крст ордена Спаситеља са лентом (1829.г.), белгијски Велики крст ордена Леополда са лентом (1832.г.), холандски Велики витешки крст низоземског лава првог реда са лентом (1845.г.) норвешки Орден св. Олафа (1847.г.) и луксембуршки Орден витеза златног лава куће Нассау са лентом.

Куриозитет је да се, према Статутима неких земаља, одликовања враћају дародавцу након смрти носиоца. Тако је враћен комплетан дански Орден слона (у Музеју је остао само сертификат о додели) док је од британског Ордена купатила враћен Орден на ланцу. Наиме, Статутом ордена, којим се по правилу одликују само шефови држава, краљеви или цареви „за изузетан допринос за Норвешку или људски род и човечанство“, прописано је да „све инсигније морају бити враћене после смрти особе која их је носила“.

Према писању штампе, норвешки краљ Олаф V који је Титу и доделио одликовање, након посете Југославији у време Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године, донео је декрет којим одликовање до његове смрти може остати у тадашњем Меморијалном центру „Јосип Броз Тито“. Краљ Олаф V је умро 1991. године а одликовање је остало у Музеју историје Југославије.

Прича о царским поклонима овим кратким прегледом није завршена. Нажалост, један број предмета није могао бити адекватно интерпретиран, услед недостатка података о дародавцу и земљи порекла. Тако, рецимо, изузев одликовања, нисмо успели да идентификујемо поклоне које је Тито добио од чланова краљевске куће у Непалу. Са друге стране, као што смо већ нагласили, неке земље приликом размене поклона захтевају приватност. Исто тако очекујемо да ће, даљим истраживањем, број ових поклона бити значајно увећан. Тито се са неким од поменутих државника сусрео више пута (Хаиле Селасије и Нородом Сиханук су били Титови гости у девет наврата, грчки краљ Павле и краљица Фредерика пет пута, Реза Пахлави и краљеви Непала по два пута). Тито је такође више пута боравио у Етиопији, Ирану, Великој Британији и Грчкој.

На основу пронађене, уредно вођене документације о поклонима Јосипа Броза Тита страним државницима у периоду од 1953-1980. године, видимо да су дарови размењивани приликом сваког сусрета. Чињеница да размена дарова на највишем нивоу никада није једноставна (приликом бирања поклона од амбасада се траже сугестије, праве се алтернативни предлози, распитује за интересовања и укусе дариваних и сл.) упућује нас на адекватно тражење ’изгубљених’поклона, јер – Нека уздарје наликује дару, каже се у 46. стиху Хавамале, једне од старих песама скандинавске Еде.

ГЛАВА БУДЕ

Авганистан, Хада, IV век н.е.

Штукатура, вис. 16 цм

Поклон авганистанског краља

Мохамада Захира, Београд, 1960. год.

ЈЕДРЕЊАК

Кувајт, друга половина XX века

Сребро, свила, емајл; ливење, филигран,

гравирање, урезивање 56 x 42 цм

Поклон кувајтског шеика Саада ал

Абдулаха ал Сабаха, Кувајт, 1979. год.

ФИГУРА РАТНИКА НА КАМИЛИ

Јордан, друга половина XX века

Производња: Goldsmiths Silversmiths &

Jewellers Asprey Company, Лондон

Сребро, позлата, оникс; ливење,

гравирање, вис. 12 цм (са постољем)

Поклон јорданског краља Хусеина,

Аман, 1979. год.

МАКЕТА ЦАРСКОГ ПРЕСТОЛА

Етиопија, средина XX века

Злато, сребро, метал, позлата, оникс,

мермер, вис. 41 цм; дим. плоче: 50 x 26 цм

Поклон цара Етиопије Хајла Селасија,

Адис Абеба, 1961. год.

РИС

Данска, XX век

Производња: Мануфактура Копенхаген

Порцелан, вис. 31 цм, дуж. 43 цм

Поклон данске краљице Маргaрeте II и

принца Хенриха, Београд, 1977. год.

ФРАГМЕНТ ПИЛАСТРА

Камбоџа, Преах-Питху, прва половина XII века н.е., сивозелени пешчар, 43 x 41 x 17,5 цм.

Поклон камбоџанског принца Нородома Сиханука,

Пном Пен, 1968. Год.